Ovako stoje stvari: volim stare filmove, stari nameštaj, stare građevine i vintage i second-hand odeću. U celoj mojoj životnoj priči je zapravo jedino moj muž mlađi (par meseci), sve ostalo je staro.
Ali staro nikako ne mora da znači dosadno, zastarelo i bezveze. I nadam se da ću vam ovom objavom to i dokazati! Dolazi vreme letnjih haljinica zato sa vama delim neke od mojih omiljenih vintage stvari koje sam ( u pojedinim slučajevima bukvalno) iskopala.
Najbolja stvar kod vintage i second-hand stvari je to što se uvek tačno setite gde i kako ste je pronašli. U ormanu možda imam gomilu pamučnih majica čije sam poreklo već odavno zaboravila (Zara, H&M…) ali zato tačno znam gde sam pronašla ovu roza haljinicu. Jednog kišnog popodneva dok je moj muž stajao napolju na kiši (pa mlađi je, neka stoji) i pomalo gunđao, ja sam se gužvala u maloj second hand prodavnici u četvrti Marais i sa Parižankama se borila za svoj deo vintage blaga. Potraga i pretraga nikada nije jednostavna i brza ali kada nađete to nešto što tražite, znaćete.
Ova psihodelična – disko haljinica me je našla negde u Milanu i skoro sam sigurna da je ostatak neke dugačke haljine iz sedamdesetih. Ne znam kako ju je prethodna vlasnica nosila ali meni se ova dužina sviđa.
Moja NAJomiljenija haljina (ever! :)) je ova haljina od teksasa koju volim da zovem moja čistačica – medicinska sestra haljina. Dovoljno je široka da u njoj možete i kuću da čistite, dobro ide uz ravne sandale i visoke cipele, u njoj vam nikada nije vruće a ukoliko zahladi dobro ide i uz kožnu jaknu. Za 10 evra sam je kupila na buvljaku ovde u Ljubljani – najbolje potrošenih 10 evra u mom životu.
Pored haljina u proleće/leto treba što više nositi i suknjice. Pogotovo ako je pronađete u jednoj (poprilično skupoj) radnji u Firenci i vlasnik vam tvrdi da ju je dobio direktno od prve vlasnice koja je, ni manje, ni više, grofica i živi u svojoj vili odmah tu iza ugla. OK, prodavci starih stvari vole da izmišljaju raznorazne stvari ne bi li prodali svoju robu i morate da znate da skoro nikada nećete biti u potpunosti sigurni u autentičnost kupljene stvari.
Ali, uostalom, zar je to i bitno? Ako vam se taj komad odeće/nameštaja sviđa, kupite ga i čvrsto se držite njegove istorije te je prepričavajte svojim prijateljima i deci te dodajte poneki detalj. Ovo mogu da vam tvrdim – grofica ili ne, vidi se da je suknja šivana specijalno za nekog i da je taj neko imao veoma uzak struk i nije živeo (kao ja) na pasti. Možda zato ovu suknju ne nosim toliko kao što sam to nekada radila 🙂
I naravno, najbolje vintage stvari su one u čije poreklo uopšte ne sumnjate – stvari iz ormana vaših majki i baki. U svojem imam poprilično mnogo stvari koje sam „pozajmila“ (čitaj nikada ih neću vratiti) od svoje bake i mame. Ovo je mamina košulja od sirove svile koja idealno ide uz pantalone ali i obične farmerke.
Ima u mom ormanu još nekoliko zanimljivih/čudnih/kupila a nikada ne nosim stvari ali ova objava već postaje (pre) dugačka pa ću to ostaviti za neki drugi put.
Javite mi šta vi mislite o vintage i odeći iz druge ruke, da li bi je nosili ili to kod vas ne dolazi u obzir.
I nemojte zaboraviti – svaku stvar uvek možete odneti na hemijsko čišćenje i, ukoliko ne živite u novogradnji i na odmoru ne spavate u šatoru, već živite u stanu u kojem je već neko pre vas živeo i na odmoru spavate u hotelskoj sobi u kojoj je već neko pre vas spavao.
Zašto ne bi nosili odeću koju je već neko nosio, recimo neka italijanska grofica? 😉
