Igraonice! Svi mi sa decom ih poznajemo a samo neki od nas ih vole i koriste. Umeju da budu bučne, u njima je uvek neka decija muzika (ili još gore najnoviji Rihannin hit), igračke baš i ne raspaljuju dečiju maštu i enterijer je svuda manje – više isti. Ali ne i ovde, ne i u Maloj ulici. Ovo je jedna od onih igraonica u Ljubljani u kojoj rado „ubijemo“ nekoliko kišnih sati i desilo se, da je baš subota bila jedan od tih dosadnih kišnih dana. Zato smo otišli po malo boje u Malu ulicu. Igraonica je smeštena u centru grada, u prelepoj staroj zgradi. I kako ta stara zdanja nisu baš idealan kandidat za igraonicu – mnogo hodnika, krivudavih mesta, strme stepenice koje vode u toranj, moram priznati da su arhitekte (ili arhitektice? nikako da se naviknem na taj ženski rod određenih profesija – psihološkinja – molim vas lepo!) Mateja Panter i Špela Kuhar obavile odličan posao. Starom su zdanju, koje niko više nije koristio, dale novu namenu i sada u njoj svakodnevno odzvanja dečiji smeh, vriska i cika.
Dečiji centar podeljen je na igraonicu u prizemlju namenjenom aktivnoj igri u kojoj se, o kako zgodno, nalazi i mali bistro u kojem deca mogu da se odmore uz sokove i smoothie, a roditelji da u miru (recimo) popiju kafu i ako im to pođe za rukom (meni još nije, možda za koju godinu) pročitaju časopis.
Tu je još i čarobna šuma, namenjena pričanju priča i prostorija koja služi kao plesni studio, likovna radionica, predavaonica za buduće roditelje ili pilates studio za mame sa bebama – sve u zavisnosti od trenutne potrebe.
Na prvom spratu se nalazi soba sa Lego kockama za malu stariju deca a na samom vrhu kule – čitaonica! Inače jedna od omiljenih prostorija mojih devojčica. Desi se da veći deo vremena provedemo ovde i ponekad se zapitam da li možda ne bi bilo bolje da ih, umesto u igraonicu, odvedem u Nacionalnu biblioteku!
Ali onda ne bih mogla da uživam u veselim bojama i dobro osmišljenom i uređenom enterijeru koji je, priznajem, jedan od glavnih razloga zašto se iznova vraćam u ovaj prostor. Uđite, uverite se i sami…
