Pre neki dan stigao mi je ovakav mail: „We regret to inform you that your beach body, slated for arrival in early June this year, will be delayed, perhaps indefinitely.“ Ok, lažem, nisam dobila baš takav mail – dobila sam obaveštenje, da je moj novi kupaći, kojeg sam naručila pre mesec dana, konačno stigao. Na telo koje ide uz njega još uvek čekam.
Nije mi baš jasno kako je do ovakve zabune u narudžbini došlo kada sam preduzela sve mere potrebne da naručeno dobijem na vreme. Dok su neki ustajali rano da idu da trče ja sam ustajala rano da pojedem svoj doručak na miru pre nego što ustanu deca. Onda, kada su ta ista deca otišla u vrtić morala sam za njima da pospremim – čitaj pojedem sav Čokolino koji su ostavile. Zatim je usledio 4 satni trening sedenja za kompjuterom gde su se moji prsti dobro zagrejali, ostatak tela je manje – više sedeo na klupi…tj poprilično udobnoj Ikea stolici.
Posle „napornog“ treninga najbolje je odmah skočiti u saunu aka kuhinju u kojoj je kuvati na 30 stepeni prava relaksacija. Sledi još jedan trening sedenja ovog puta i prsti su manje više mirni samo vežbam oči mirno buljeći u nepregledni niz slika na Pinterestu. Mislim da takav vid koncentracije i vežbe zovu joga.
Posle toga, naravno, strečing – potrebno je dohvatiti sve one Lego kocke koje su pale iza kauča te obrisati prašinu i skinuti paučinu.
Sada je već došlo vreme za moj kardio – zato brzo idem u vrtić po moje „rekvizite“ koje će mi pomoći da 100 puta ustanem sa klupe i izvadim kamenčić iz sandalice te se jedno 50 puta popnem na tobogan i onda trčim da ih na dnu tobogana i sačekam. Ovaj deo treninga moja dva lična trenera smišljaju samo za mene i svakog dana je različit – da mi ne dosadi. I moram priznati da u njemu najviše i uživam.
I kada dođe veče častim se jednom velikom porcijom sladoleda – posle ovakve vežbe sam, valjda, to i zaslužila. Poješću ga naručujući svoj novi kupaći online.
Na pripadajuće telo ću izgleda morati da sačekam dogodine 😉
