Znate da je letu kraj kada (konačno) uspete da napišete objavu o tome kako ste i gde se proveli za odmor. Možda sam zato i toliko dugo čekala – jednostavno nisam htela da priznam da je odmoru a i letu kraj. I da, poprilično kasnim sa ovom objavom ali gledajte na to kao na razglednicu koju ste odavno poslali a stigle je mnogo pošto ste se i vi sami već vratili sa puta. Jutra su već hladnija, kafa se već odavno ne pije sa ledom, neko vam zazvoni na vrata i – gle čuda, to je vaša razglednica sa mora 🙂
Letos smo se odlučili za avanturu i to Grčku! Ignorisali smo komentare tipa „zašto prelazite 1000 km kada more imate pred nosom“ i odlučili da na jug krenemo autom. Ljubljana – Beograd – tetkina vikendica na jugu Srbije – Halkidiki – Beograd – Ljubljana. U dve nedelje i sa dvoje dece. Pa rekla sam vam da smo krenuli u avanturu!
Dok su devojčice odlično podnele put, mi smo morali da se zaustavljamo na coffe refill u Beogradu i svež vazduh i branje cveća na planini pre nego što smo stigli na finalno odredište – maleno mesto na Sitoniji, drugom prstu Halkidikija.
I ako vam se čini da možda stvaaaarno nismo morali da idemo taaako daleko, prilažem slike pa presudite sami. Sitonija je ( za razliku od susednje bučne Kasandre) miran i zelen rt ali mi smo težili da na njemu nađemo još mirnije i zelenije stanovište.
I našli smo ga u apartmanima 9 Muses. Posed vodi prijatna Grčka porodica u kojoj mama vodi računa o gostima i bookiranju, tata pazi na svoj više od sto godina stari nasad maslinki a ćerka svira klavir.
Zvuči kao na filmu, zar ne? Samo što mi nismo naleteli na pokvarene autobuse, prljave sobe i klime koje ne rade. O, ne. U 9 Muses apartmanima je bilo sve pod konac.
I čim smo ujutru popili svoju prvi espresso dok su se devojčice ljuljale na staroj maslini pomislili smo da je toliki put bilo vredno preći.
Pa, dobro, rećićete, sve je to divno i krasno, ali šta je sa morem, kakva je plaža? Pa, tu moram da budem iskrena: plaža je kao i sve ostale plaže na Sitoniji. Što znači: kristalno čisto more, pesak za decu zatim sitni kamenčići i ležaljke za odrasle. More je toplo, preterane gužve na plaži, barem u Kalamitsiju, nema.
Znam, čista dosada! I ovaj put nisam sarkastična – dajte mi kamenjar, male, skrivene uvale i miris borova i biću srećna. Ali devojčice su uživale a i mi smo bili srećni što smo uspeli da se odmorimo, okupamo i na miru popijemo kafu u obližnjem kafiću.
A kada smo poželeli da se sakrijemo od sunca, svratili smo do bara kod naših domaćina i izležavali se do mile volje na šarenim jastucima, ispijajući limunadu i čitajući knjige. Ok, ok – uhvatili ste me – čitajući časopise. 🙂
I kako ne volimo all inclusive ogromne hotelske komplekse morali smo po ceo dan da stojimo pored rešoa i kuvamo supu – NOT! Sladili smo se grčkim specijalitetima, uživali u voću i povrću koje je bilo jeftinije nego kod kuće i jeli mnogo salate…grčke, naravno.
Ali ako želite da stvarno osetite šta znači živeti jednostavan, ostrvski, grčki život, obavezno svratite u Parthenonas – tradicionalno, grčko selo u kojem vreme kao da se zaustavilo. Iskopine svedoče da je ovaj kraj bio naseljen i 10 godina pre Hrista i iako je doživelo mnoge uspone i padove, kuće iz perioda Otomanskog carstva i dalje stoje. Neke, doduše, jedva, dok se druge odlično drže i u njih bi se odmah uselila! 😉
Ako vas put nanese u ovaj deo Grčke, obavezno se prošetajte mirnim ulicama Parthenonasa, sakrijte se u hlad ogromnih smokvi i naručite kafu…sa pogledom! 😉
Pred povratak u stvarnost dobili smo čarobni napitak – domaće maslinovo ulje i otišli kući odmorni, zadovoljni i sa nekoliko kilograma viška. 😉
Kako beše to zovu… a, da – ODMOR! 😉
