Sada kada su već svi napisali kakvi su im planovi i odluke za ovu 2018. mogu eto i ja da kažem reč, dve na tu temu. Mislim timing je odličan obzirom da smo praktično već na polovini godine 🙂 Ok, preterujem ali jesmo već duboko zagazili, ako ne baš u sneg, onda u januar pa pomislih: ako neću sada, kada ću?
„Expectations are the blueprints for dissapointments“, pročitah negde. Možda bi mogli da dodamo i plans. Bilo kako bilo, izjava zvuči suviše pesimistično, čak i meni. Ali znate šta zvuči još gore? Ove godine ću jesti zdravo – piti galone vode – vežbati – ustajati ranije za meditaciju – više raditi – više toga naučiti – više čitati odluke. I lista tih odluka je poprilično duga. Početkom svake godine sebe „počastimo“ celim džakom prepunim DA. Ako pročitate ovu objavu od pretprošle godine videćete da sam i sebi nabavila jednu takvu. Da -radiću više, DA – pisaću više, DA – biću organizovanije, DA – postićiću više, DA, DA, DA!
A šta ako bi ove godine sebi obećali samo jednu stvar? Da naučimo da kažemo NE. I da tu reč revnosno koristimo sve do isteka ove godine…a i dalje? Na prvi pogled izgleda kao lak zadatak ali zapravo nije. Barem nije ako ste žena. Još teže je ako ste majka. A ako ste žena, pa još i majka a rođena 80ih onda su vam šanse jako male. Jer to znači da vas je još okrnilo ono malo socijalističkog vaspitanja u kome se poštuju stariji, autoriteta i ne postavlja se baš mnogo pitanja. Još ako ste odrastali u porodici u kojoj ste, pored toga da se ne priča punim ustima, naučili još i da kažete molim i hvala, da krož život idete poštujući ljude oko sebe i da za sve u životu morate mnogo da se potrudite, reč NE ste verovatno videli samo u bukvaru u prvom osnovne.
„Four generations“ Will Barnet, Vatikan
Jedini period za koji puzdano znam da žene koriste ovu, za njih poprilično egzotičnu reč, je onaj period tvrdoglavosti…tamo negde izmedju treće i šeste godine. Znam, jer su sada moje devojčice u tom periodu i, iako mi se po nekoliko puta na dan diže kosa od tih njihovih NE, na neki način im i zavidim.
Jer, vidite, NE donosi slobodu. Samo vašu odluku. Pa i neke sebične želje ako baš tako hoćete.
Ali verujem da NE nije bila opcija kada ste morali da učite i završavate škole. NE nije bilo u igri kada su vam kao klinki na poslu uvaljivali sve i svašta jer, vi ste žena, morate da se dokažete. Ne, iako ga upotrebljavate, i sada sa poteškoćom izgovarate kada razgovarate sa svojim podmlatkom jer ste suviše umorni da bi se raspravljali/nedostaju vam/slatki su/ne želite da ponavljate greške svojih roditelja – zaokruži jedno ili sve navedeno 😉
Pa tu je i uža a i šira rodbina („da, naravno da ćemo doći“), prijateljice („da, hajde da izadjemo iako sam mrtva umorna“), kolege i koleginice („da, mogu ja to sve sama“), poslodavac („da, naravno da ću da završim još i to za iste pare“). A sada u gore navedenim izjavama precrtajte to DA i umesto njega napišite NE.
Već se osećate bolje za NE? 😉
I, ako uopšte nekog zanima: NE, ove godine neću donositi nikakve newyear resolutione, NEću sebi natrpati još gomilu nekih obaveza, NEću se osećati loše ako mislim prvo na sebe i moje NE a tek onda na nečije drugo DA.
Jednostavno, NE.
