Možda jeste nekada važilo hleba i igara ali u Beogradu jedino piva i provoda važi. Kafići rastu kao pečurke i to na neverovatnim mestima.
A jedna od glavnih lokacija gde vas gore pomenuto čeka i to u velikim količinama je Cetinjska.
Tačnije nekadašnja pivara Ignjata Bajlonija, Čeha koji je 1855. došau u Beograd sa ženom i četiri sina. Doduše, Bajlonije je želeo da oproba svoju sreću u Americi ali ga je brat njegove sestre ubedio da dodje u glavni grad pišući mu „Dolazi, nema bolje Amerike od Srbije“.
I zaista Bajloniju je krenulo.
Ubrzo kupuje malu ručnu pivaru na čijem mestu gradi veliku pivaru opremljenu najmodernijim mašinama.Već u prvih nekoliko godina rada, u pivari je uvedena i prva parna mašina, a ovo mesto je, isto tako, i među prvima u gradu koristilo električnu energiju Beogradske električne centrale. Uz pivaru je 1892. godine izgrađena i gostionica pod nazivom „Kod male pivare“, koja je kasnije postala poznata kao „Skadarlija“.
Nažalost, od svega ovoga su ostale samo konstrukcije, prazni prostori u koje su se, drage volje, uselili vlasnici kafića i klubova odlučni da tu ostanu i naprave malu umetničko – klabersko – pivopijsko – žurersku zajednicu.
I zaista u ovim napuštenim i zapuštenim prostorima možete da naiđete na karaoke bar, klub jazza i bluesa, nekoliko mesta na koje morate da odete ako držite do sebe kao i jedan zanimljiv prostor koji je kafić, klub i galerija sve u jednom.
Medju klubovim i kafićima vlada dobra, komšijska atmosfera a zašto i ne bi? Ono što je, takodje, mnogima od njih zajedničko je što su zbog projekta „Beograd na vodi“ morali da napuste svoje pređašnje lokacije u SavaMaloj što nije bilo lako a ni jednostavno.
Naravno, svako će vam preporučiti da u Cetinjsku zavirite noću, kada je ovo mesto puno ljudi koji ulaze, izlaze i prelaze iz kluba u klub što je, kako se ulazak neplaća, to sasvim izvodljivo. Možete uživati u svojem craft pivu u popularnom Zaokretu, isprobati se u karaokama i kvizovima u Showroomu, raspravljati se sa sagovornicima uz jazz u Bluz i pivo ili pogledati neki autorski film i prisustvovati čitanju poezije u Poletu –„umetnički distrikt i klub avangarde i nove misli”.
Ali ja vam preporučujem da ovaj distrikt posetite danju. Tada će svi prolazi, sakriveni i grafitima išarani uglovi izgledati manje zastrašujuće a vi ćete bez guranja i u miru moći da popijete svoju 100% arabika kafu i uživate u enterijerima.
Jer svaki je različit. Recimo u Zaokretu su arhitekte Ana Stašić i Nadja Ljubičić bile inspirisane Kreuzbergom – klubskim (kao da nisu svi oni) delom Berlina. Svaka stolica, kao i svaki prozor su različiti a u dobroj muzici možete uživati i u baštici ispred.
Polet, opet, združuje sličan vintage osećaj sa kabareom što ne čudi obzirom da je vlasnik želeo da ovo bude prostor posvećen različitim umetničkim formama pa tako ovde možete jedno veče gledati film, drugo prisustvovati čitanju poezije, predstavljanju nove knjige ili otvaranju izložbe nekog mladog umetnika.
Za izgled enterijera kao i logotip na ulaznim vratima bila je zadužena Valentina Popržan,dok je Ksenija Pantelić odgovorna za oslikavanje nekoliko murala koji se u njemu nalaze.
Leškarite malo u ležaljci i upijajte sunce u Liftu ili se samo radoznalo prošetajte i pokušajte da zamislite kako je nekada ovo mesto izgledalo.
Baš se pitam šta bi stari, dobri Bajloni rekao na sve ovo…
