Rimom sam opsednuta još od kada sam kao klinka jednog letnjeg prepodneva na raspustu „uhvatila“ film „Praznik u Rimu“ sa sve mojom omiljenom Audry, gospodinom zgodnim i predivnom kulisom zvanom Rim. Opsednutost se samo „pogoršala“ kada sam u tinejdžerskim danima otkrila Fellinijev „Roma“, kradljivce bicikala i „Leri, oggi, domani“.
Zato i ne čudi što sam odmah nakon kupovine avionskih karata odgledala sve te filmove redom – sigurno jedna od najboljih načina kako možete da se pripremite za obilazak ovog večnog grada. Ali, radio je tu i Google i čitanje raznoraznih blogova i kritika tako da sam odlučila da tu svoju veliku italijansku aferu sa najzgodnijim evropskim gradom podelim sa vama.
I to u čak tri dela! 😉
Počećemo sa šetnjom strogim centrom ali hajde prvo da se nađemo kod Španskih stepenica i raščistimo neke stvari:
- u Rimu je leti veoma vruće zato je najbolje da ga posetite u rano proleće ili jesen
- grad ćete najbolje videti ako šetate zato obujte udobnu odeću, lagano se obucite, šešir na glavu i laganu maramu oko vrata (za potrebe ulaska u crkve i muzeje)
- ponesite svoju omiljenu flašu iz koje pijete vodu ali praznu – Rim gotovo na svakom uglu ima česmu sa pijaćom vodom
- sve što ste čuli o saobraćaju i vozačkim sposobnostima Italijana je tačno – vozi se brzo, ne gleda se, mnogo guranja.
Najopasnije mesto za prelazak ulice je verovatno pešački prelaz jer ćete pomisliti da vi, kao pešak, tu imate prednost i opustiti se ali postoji dobra šansa da o pravima pešaka rasparavljate kasnije…u zavojima… u bolnici.
Jedan od najboljih saveta koji sam dobila je: „budite odlučni, ponašajte se kao da znate gde idete i niko vas neće pregaziti. Barem ne namerno…što za neke druge gradove ne mogu da tvrdim. “
Ovo je samo jedan od veoma šaljivih komentara koje sam čula od našeg vodiča Gasa. Inače nisam pristalica organizovanih turističkih tura i vama toplo preporučujem da probate da istražite grad sami ali ako želite da vidite neke detalje koje možda sami nikada ne bi opazili i vidite arhitekturu Rima kroz oči zabavnog, italijanskog arhitekte u penziji onda se obavezno pridružite besplatnoj turi po Rimu za koju se morate prethodno prijaviti na: www.newromefreetour.com
Ali vratimo se na Španske stepenice – mesto gde je Audry Hepburn u pre pomenutom filmu jela sladoled i gledala prolaznike. Prodavca sladoleda više nema ali je sve manje – više ostalo isto. jedino je prolaznika tj turista sada mnogo više zato probajte da ustanete rano , neka vaša ciabatta i prvi jutarnji espresso budu za poneti sedite na već od sunca topao kamen Španskih stepenica i posmatrajte kako se grad budi.
Jutro je, inače, najbolje vreme da se prošetate gradom – jutra su sveža i ispeglana kao i odeća na domaćinima koji izgledaju „sharp“ od jutra do večeri. I ako ste pomislila da se radi o uspešnim poslovnim ljudima i nekim RAI zvezdama – prevarili ste se. Imala sam prilike da vidim nosača koji je utovarivao neku robu i izgledao bolje nego ja! 🙂 a vidite da sam se potrudila 😉
A kada smo već kod mode sve majstore naćićete upravo kod Španskih stepenica u famoznoj Via Condotti.
Ali ukoliko ne želite da ceo vaš godišnji prihod ostavite Gucciju, Pucciju i Armaniju radije se prošetajte dugačkom Via del Corso te svoju shopping sreću isprobajte kod velikana tzv „high street“ mode.
I ako vam je od svog tog „window shoppinga“ pao šećer – ne brinite: na kraju ulice će vas čekati iznenađenje – velika, svadbena torta! Naime tako Rimljani vole da zovu ovaj veliki spomenik podignut u čast prvog italijanskog kralja Vitora Emanuella II pod ujedinjenom Italijom.
Nećemo ići dalje jer ćemo Koloseum i Foro Romano ostaviti za sutra zato skrenite u sam istorijski centar, zavirite u jedu od mnogobrojnih crkava te bez dugih redova i naplaćivanja ulaznice pogledajte dela Michelangela, Lippija, Raphaela, Caravaggia…
Tako zaneseni umetnošću možda nećete ni primetiti da ste tako, mic po mic, došli do najintrigantnije i najstarije crkve u Rimu – Pantheona!
Ovo 2000 godina staro zdanje, podignuto još u vreme starog Rima, stoji još uvek netaktnuto i u svoj svojoj nekadašnjoj lepoti. Ok, priča se da su pape pretvarajući ovaj paganski hram u hrišćansku crkvu u Vatikan odneli popriličan deo mermera i bronzu sa kupole koja je do današnjeg dana ostala najveća kupola od betona koju ne nose stubovi.
Priča se,još, da je beton kupole toliko lak da, kada bi ga stavili na vodu, on bi plutao i ne potonuo. Ovo je zaista mesto magije u koje, kada prođete kroz ogromna 2000 godina stara gvozdena vrata i izađete na vrelo sunce, ostanete zauvek promenjeni.
Promuvajte se još malo po malim uskim uličicama i častite se najboljim sladoledom u gradu i to u najstarijem kafeu u gradu. Dobrodošli u Giolitti! Ali, kao i sve ostalo u Rimu, i ovde se sladoled naručuje sa stilom. Ne možete jednostavno ušetati i reći: dve kugle čokolade. molim. O , ne! Morate prvo otići do kase izabrati veličinu korneta ili čašice i tek onda sa plaćenim računom otići do prodavaca i izabrati jedan od 50 ukusa koji nude.
I onda ga, naravno, pojesti, u slast! 🙂
A kada smo već kod uživanja mislim da je ovaj dan najbolje da završimo ispijajući hladan prosecco na Piazza Navona gde ćete čašu vina platiti skoro kao jedan obrok ali ćete zato uživati u drami koje su samo za vaše oči osmislili i napravili Bernini, tvorac većine arhitektonskih čudesa u baročnom Rimu te Giaccoma dela Porte – tipa ispod čijih je ruku nastalo većina rimskih fontana.
Ako vas neko pita ko je idejni tvorac te fontane vi mu, sa znanjem pravog istoričara umetnosti, odgovorite: dela Porta i verovatno ćete u 95% slučajeva biti upravu 😉
A sad se dobro odmorite jer vas već u sredu čekaju gladijatori, crkva sastavljena iz tri dela i vintage shopping u Montiju 😉
