Ok, ovo je poslednja bila-sam-na-siciliji-i-super-sam-se-provela-i-sada-svima-moram-sve-o-tome-da-ispričam objava.
Naime, prošetali smo jednom a zatim i drugom obalom Sicilije te se neslavno vrteli po Katanji. Ali šta je sa glavnim gradom ovog italijanskog ostrva?
Šta je sa Palermom?
To sam se isto i ja pitala dok smo se jednog vrućeg popodneva odmarali negde u hladovini u Čefaluu. Plan je bio da se na jedan dan odvezemo do Palerma koji je od grada u kojem smo se trenutno nalazili udaljen oko 80 km ili sat i nešto vožnje autom.
Ali bili smo tek dva dana u Čefaluu, opustili smo se, devojčice su uživale na plaži, mi na espressu i slatkišima iz pekare – da li smo stvarno bili spremni da sve to poremetimo samo zbog Palerma?
Pogledala sam koje su sve opcije i shvatila da bih do Palerma mogla da odem i sama vozom koji do tamo putuje svega 45 minuta i košta 6 evra u jednom pravcu.
Priznajem, kolebala sam se. Plaža i rashlađivanje vs arhitektura i kuvanje. Odlučila sam se za OBA! Ićiću vozom koji već u 8 kreće iz Čefalua i eto mene nazad za popodnevno kupanje.
Ne znam da li vam mogu rečima opisati koliko sam srećna što sam se ipak odlučila za taj put. Jer Palermo je poseban. Ima taj neki svoj kicoški karakter. Glavni grad ali, opet, ne ogroman kao ostali evropski gradovi. Vruć, gotovo usijao, glasan, pomalo prljav, grub i lep u isto vreme.
Prelepa arhitektura ali na gangsta način. Nije šik poput Pariza, niti cool poput Londona i mnogo manje upicanjen nego njegov rođak Rim.
Palermo je takav – take it or leave it!
Ali, ako uzmemo njegovu istoriju u obzir, ima svo pravo na takav stav. Ustanovili su ga još stari, dobri Feničani, Grci su ga zvali Panormus (luka), bio je deo rimskog a onda više od hiljadu godina Vizantijskog carstva. Glavni grad postalo je tek pod Arapima a od 1130. su svoje prste tu umešali i Normani.
I mislim da se baš u činjenici da su nekada i sada u Palermu živeli ljudi različitih kultura i religije krije sva njegova čarolija. Jer u kojem gradu možete naći crkvu koja po spoljašnjem izgledu liči na džamiju, čim skrenete iza ugla naiđete na ogromnu fontanu donešenu iz Toskane a još malo napred naiđete na palatu u normanskom (mi bi danas rekli scandi) stilu?
A sve je tu, gotovo jedno do drugog, u Palermu. Možda je zgrada koja najbolje opisuje uvrnutu kombinaciju svih tih uticaja glavna katedrala. Jer, vidite, nju su slagali poput Lego kocki – svako je nešto malo dodao. Izgradili su je Normani ali na mestu na kojem je nekada stajala vizantijska bazilika. U 9. veku su je Saraceni pretvorili u džamiju. U periodu izmedju 14. i 15. veka su izgrađene kule a u Renesansi su dodali južni deo. Svoj današnji izgled najviše duguje g. Ferdinandu Fugi koji je u 18. veku odlučio da glavnoj strukturi doda jednu veliku i više manjih kupoli.
I zaista kada je gledate imate osećaj da ste istovremeno u Danskoj, Norveškoj (Normani), Italiji i Maroku.
Još jedan veoma dobar „working together“ primer je Capella Palatina. Šta dobijete kada normanski kralj naredi izgradnju kapele sa vizanstijskim freskama i istočnjačkim načinom ukrašavanja plafona?
Moj odgovor bi bio potpuno ludilo boja i stilova. Jer, u ovoj kapeli ni jedan, jedini centimetar nije ostao neispunjen. I kud god da pogledate, naćićete neki zanimljivi detalj.
Zanimljiva je i ona priča vezana za Fontana pretoria. Naime, izrađena je za jednu vilu u Firenci a nakon preseljenja njenog vlasnika u Napulj, prodata gradu Palermo koji je, da bi je postavio tamo gde i dan danas stoji, morao da poruši nekoliko tadašnjih zdanja. Fontanu krase 48 statua i, da bi je preneli u Palermo, morala je da bude rastavljena na 644 delova..od kojih neki nikada nisu stigli na svoju finalnu destinaciju.
Između 18. i 19. veka ovaj trg je, zbog činjenice da su statue nage i gledaju na crkvu, nazivan „Piazza della Vergogna“ iliti trg srama.
Nekoliko koraka dalje i eto nas u svom raskošju baroka. Quattro Canti – četiri ugla je trg kojeg okružuju četiri zdanja koja predstavljaju četiri dela ovog grada. Naime, baš ovde se seku dve glavne ulice deleći grad na četiri dela.
U Palermu je vruće ali se, srećom, kiosci i kafići nalaze na svakom uglu. Obavezno probajte sok od nara kojeg cede pred vašim očima ili jednu od ako ne i THE sicilijansku izmišljotinu: granite!Dve reči:mrvljen led i pasirano voće. Verujte mi jedino granite od badema (ili jadode ili crvenih pomorandži) pomaže posle sati i sati provedenih na užarenom suncu. Palermo je, pretpostavljate, najtopliji grad u Italiji a, veoma često, i u celoj Evropi.
U Palermu nećete ostati gladni, pogotovo ako posetite neku od šarenolikih pijaca koje služe i odličan street food. Obiđite Vucciriu, Ballaro, Capo ili Borgo Vecchio i dobro i kvalitetno se najedite za ok pare. Probajte arancine – pirinčane krokete, carduna, cacuocciuli e vruocculi (artičoke i brokoli na puteru), miks prženih girica, hobotnica i kalamara…mogla bih do sutra ovako da nabrajam. Sicilijanci vole prženo a ja ih zbog toga još više volim! 🙂
Sećate se kako sam se na početku priče odlučila da se u Čefalu vratim na popodnevno kupanje? E pa to je značilo da nisam uspela da vidim Teatro Massimo – ogromnu operu u kojoj su snimljene neke scene Kuma, botaničku baštu (najveću u Italiji), Capuchin katakombe (iskreno, ne znam da li bih i imala stomak za to – 1200 mumificiranih tela) te muzej lutaka.
Ali zato sam stigla na vreme da svojim devojčicama dam knjigu Pinokia te da je, uprkos činjenici da je na italijanskom, nekoliko puta „pročitamo“ i do mile volje se okupamo.
A Palermo i ja ćemo uvek imati tu našu vruću avanturu 😉