Da li ste se zapitali gde se osećate domaće?
I šta je to što čini da se negde osećate kao kod kuće?

Da li je to
omiljena šolja iz koje pijete prvu jutarnju kafu
pogled kroz prozor koji se nije promenio poslednjih 20 godina
miris novookrečenih zidova u stanu koji ste kupili i za njega duuugo štedeli?

Da li su to stvari, osećaj ili ljudi koji nas okružuju?

Da li ste jedni od onih koji se jedino domaće osećaju u porodičnoj kući u kojoj ste odrasli?

Ili ste možda jedna od onih osoba koja se preselila u novi grad, hja, u novi grad – u potpuno novu zemlju i tamo se osetila odmah „kao kod kuće“?

Poznajem mnogo osoba koji se zbog političkih i društvenih previranja ne osećaju više domaće u sopstvenom gradu u kojem su rodjeni i odrasli.


A nažalost svi poznajemo čitave nacije koje su morale da napuste domaće i stvore ga negde drugde.

A, opet, ima onih čarobnih momenata kada se nadjete na nekom mestu, vidite nešto ili upoznate nekog i osetite da ste tu, kod kuće.

Pitanje sa početka ovog teksta je studio arhitekata i kreativaca KONNTRA postavio 77 autora i svako je dao svoj zanimljiv pogled na osećaj domaćeg. Njihove ideje predstavljene su u vidu slika koje su bile izložene u baru Botaničar u Zagrebu u okviru izložbe „55 living frames“.

Deo te izložbe možete videti u ovoj objavi.



Moram priznati da sam bila počastvovana da su i Kreativice učestvovale u ovom zanimljivom projektu a posebno mi je drago što je celu izložbu organizovala baš KONNTRA – autori koji rade u Ljubljani, Skoplju, Zagrebu i, uskoro, Beogradu i tako ponovo povezuju sve one zemlje u kojima smo se svi, ako smem da kažem, nekada osećali kao kod kuće.

Za mene je domaće osećati da nam je nešto poznato, sigurno, prepoznatljivo.
Osećaj pripadnosti.

Ili, kao što je jedan od autora izložbe rekao:
„Home is where you are“