„Gospođo, kakva su vaša očekivanja?“

„Želim red, prave, stroge linije, većinu stvari u nekoj nijansi sive. Takođe očekujem da, nakon ovog, deca počnu da pospremaju svoje igračke, sobu održavaju urednom i čistom“

Htela sam da dodam i da ne padaju u nesvest svaki put kada ih zamoliš da nešto pokupe sa poda i da ne misle da će umreti ako više od jednog puta na dan operu zube. Ali, rekoh, ipak su to suviše velika očekivanja… za jednu tako malu sobicu.

Jer, vidite, razgovor sa početka teksta nisam imala sa nekim predstavnikom socijalnog zavoda niti sa vaspitačicom ili učiteljicom moje dve devojčice. Imala sam ga sa našim stolarom! Koji je tu došao misleći da treba da napravi još samo jednu običnu dečiju sobicu i nije znao u šta se upušta.

Jer, očekivanja jesu velika! Soba mora biti funkcionalna – da stanu oba kreveta plus još jedan pomoćni za sve najavljene (i nenajavljene) goste. Zatim, dovoljno mesta za odlaganje. Znate već – zimske, letnje stvari, stvari koje su dobile pa ne žele da obuku, stvari za specijalne prilike, „one grozne gaće“, balet. Pa još posteljina i igračke.

E to vam je već posebna kategorija! Trenutno su sve igračke raspoređene po otvorenim policama jer sam ja , naivno, mislila da će baš biti divno da svakog dana gledam to šarenilo. Toga u novoj sobi više neće biti! Sve igračke će biti smeštene po kutijama a kutije će se nalaziti u ormanima. Iza zatvorenih vrata!

Tu je još radni sto. Starija je krenula u školu a mlađa voli da kreira i crta pa će zato obe dobiti jedan duuugački sto koji će zapravo biti napravljen od jedne jednostavne, dugačke daske. A sve bojice, flomasteri i ostale džidža – bidžice će biti „dignute“ na zid. Ukoliko uspem da provalim kako se pravi ovaj tzv „peg board„.

Zvuči poprilično strogo, uredno, asketski i pomalo hladno? Pre nego što se odlučite da me prijavite socijalnoj službi zato što moja deca žive u tako hladnom i neispirativnom prostoru molim vas pročitajte tekst do kraja.

Naime, kao što već znate, deci je potreban red, osećaj sigurnosti i predvidljivosti u njihovoj svakodnevnoj rutini. I zato ne treba da od njihove dečije sobice pravimo haos misleći da će ona tako biti srećnija. Deca su već sama po sebi puna energije, novih ideja i kreativnosti koju će zasigurno hteti da pokažu. Zato je sasvim dovoljno da im omogućite belo (ok, u mom slučaju, sivo) platno na kojem će moći da se izraze.

Tako ćemo, na sive ormane, nalepiti njihove crteže, na jednom zidu napraviti gallery wall (znate koliko ih volim) od slagalica (koje ću uramiti), njihovih fotografija i crteža. A sve će za zid biti pričvršćeno šarenim washi tapom. Ovim malim trikom neću morati da bušim zidove a i moćiću da njihove crteže češće menjam i tako ćemo imati otvaranje izložbe svakog meseca!

Na pre pomenutom kreativnom zidu iznad pisaćeg stola nalaziće se bojice, flomasteri, plastelin, kolaž papir…sve one stvari koje su, pogađate, šarene! I tako će radni sto biti uredan (nadam se) a opet zanimljiv i raznobojan.

Još samo neki zanimljiv tepih na podu i ova custom-made Berrybright factory viseća lampa i soba je gotova!

Ali, rećićete, to je soba koju si ti osmislila za decu a da pri tome nisi ništa njih pitala! Da i ne. Objasnila sam im da ubitačna žuta i hot pink ne dolaze u obzir za stolariju zato što im treba neka mirnija boja da mogu lakše da zaspu i mirno sanjaju ali da možemo da unesemo boje po njihovom izboru za pisaće stolice, tepih, posteljinu. Ne bi ja bila ja kada ne bi u prostor unela jedan vintage komad i to će biti njihova biblioteka čiju će boju, takođe, one same izabrati.

Pa i vi ne dopuštate da deca u potpunosti sama odlučuju šta će jesti inače bi na meniju stalno bila pica i špagete. Ne dopuštate im da se deru u biblioteci ali zato mogu da skaču do mile volje na igralištu. Znači, postoji vreme i prostor za sve – kutak sa igračkama koji može biti razbacan i radni deo za koji je bolje da je uredan, inače se ništa neće naći (BTW, nama stalno „nestaju“ rezači, da li se i vama to dešava?). Želite da ih obrazujete, usmeravate ih sa dopuštanjem da oni misle svojom glavom i sami donose neke odluke.

Zašto ih onda ne bi i estetski usmeravali i obrazovali?

I pre nego što odlučite da više ne čitate ovaj nemoralni blog i proglasite me neodgovornom majkom i nazzi estetom, još samo jedan detalj: naša sobica će imati i ljuljašku!

Pa svratite da se zajedno ljuljamo i igramo 😉