Rekla sam, neću. Nema ništa neoriginalnije od žene koja na dan žena piše… o ženama! Znate već „Flowers ? For spring? Groundbreaking“ situacija.
Uostalom šta bi uopšte na taj dan trebalo da slavimo? U školi je to bio dan poznatiji kao „happy hour za učiteljice“ kada su se njihovi đaci utrkivali ko će im doneti lepši poklon. OK, pravili smo nešto za mame, bake, tetke i komšinice ali nam niko zapravo nije rekao kakva su to prava i šta mi, zapravo, slavimo. Ja sam, u najboljem slučaju, mislila da je to dan kada mama ne mora na posao. Morala je.
Kao devojka ga nisam kapirala i smatrala sam 8. mart socijalističkom zaostavštinom a kao žena sam ga se stidela. Radim, jurim, žurim nemam ja vremena da me neki tamo dan žena podseća da sam sada slobodna i samostojna. .. i da nekada to nisam bila. Ali hajde ipak da pogledamo kako je sve to počelo:
Wikipedija kaže da je dan žena (originalno dan radnih žena), međunarodni praznik koji se obeležava u oko sto država (uglavnom bivših komunističkih i socijalističkih ali pustimo sad to). To je dan kada se slavi ekonomska, politička i socijalna jednakopravnost žena i njihova postignuća. Ideju za to je dala Clara Zetkin, feministkinja i socijalista još 1910. godine. Znači prema Clari ali i Rosi (Luxemburg), Milllicent Garrett Fawcent, vođi sufražetki koje su se početkom 20. veka borile za pravo glasanja, priča je završena.
Možemo da zatvorimo Wikipediju, Pepeljuge, Snežane i Zlatkose jer smo ekonomski, politički i socijalno jednakopravne sa muškarcima i možemo mirno da odradimo onaj nama itekako potreban beauty sleep.
Ali da li je baš tako? Nećemo ići tako daleko pa reći da u nekim zemljama žene na izborima i dalje nemaju glasačko pravo, da je, u nekim siromašnim zemljama normalno da se porodica prehranjuje tako što je nekom bogatunu obećala nevinost svoje ćerke/sestre/rodjake, da je u nekim dalekim predelima tek od skoro zakonom kažnjivo dići ruku na žensko. Čak se priča da je jedna velika i moćna država posle više od 300 godina svog postojanja dobila prvu ženu predsednika…zamalo. Nećemo ići tako daleko jer je ovo jedan fini blog koji se bavi krajnje površnim stvarima. A i kada odem tako daleko postanem STRAŠNO ljuta, a nema ništa gore od razgoropaćene ukroćene goropadi, neka vam kaže Šekspir, ionako je bio žena 😉
foto SAD predsednika TRumpa u sobi punoj muškaraca dok potpisuje dokument koji se tiče ženskih reproduktivnih prava
Istin je da i ne moramo da idemo tako daleko. Priča se da Crnogorke dolaze u Srbiju zato što nisu zadovoljne polom deteta koje nose po principu „samo da je zdravo…i da je muško“. Čula sam da su lekari (pored skoro decenije školovanja) počeli ženama u kasnim tridesetima da prepisuju novi lek: trudnoću. Navodno, drugo stanje otklanja sva ostala neprijatna stanja: lupanje srca kada po ko zna koji put trčite za busom ne bi li na vreme stigli na posao, povišen krvni pritisak kada, u tom istom autobusu, neko krene da vas ispipava, hiperventiliranje kada saznate da vas muž vara, glavobolju kada shvatite da ste za isti posao manje plaćeni od vašeg muškog kolege.
Propagandne kartice protiv sufražetkinja
Ali nemojte da mislite da ćete se, kada imate dete, tako lako izvući. Tu su „dobronamerni“ saveti od kojih većinu niste ni tražili, pritisak da se što pre vratite na posao/ostanete kod kuće, javno iznošenje mišljenja o vašem životu od strane ljudi koje prvi put u životu vidite (ali koji, očigledno, bolje znaju kako da organizujete vaš život od vas samih), pedijatri koji nalaze za shodno da komentarišu kako ste obukli svoje dete..ili sebe!
Celu priču podržava država koja vam uzima deo plate da bi smislila slogane tipa „rađaj, ne odgađaj“, beauty scena „jer vi to zaslužujete“ ali samo ako kupite naš proizvod i postanete mladi, lepi i privlačni, modna „kako nositi“ mafija koja, očigledno misli, da smo žene toliko glupe da treba da nam objasni kako se nosi određeni deo odeće and the list goes on.
A vi, pri tome, ćutite i zarađujete za život, uzgajate dete, učite, radite, čistite, kuvate, podučavate, doktorirate, pravite, smišljate, improvizujete, gurate, volite, snalazite se. I nemate vremena da se bavite prljavim poslovima. Zato što imate pametnija posla. I zato što verujete da su, pre pomenute Clare, Rose, Virginije, to obavile za vas.
Da bi vi, danas, mogle da živite jednim ravnopravnim životom, bez osuđivanja, pravdanja i objašnjavanja. HA, drage moje, baš smo se zaj***le!
Borba je tek počela!
Sretan vam 8. mart.
