Neću vas lagati – ova objava se duuuugooo stvarala i pisala. A ja sam vam još odavno obećala da ču je objaviti. Zašto je to sve toliko dugo trajalo, pitate se vi.
Paaa…zato što se radilo o dečijoj sobi a znate već – za decu samo najbolje zato pri obnovi ove sobe nije bilo nikakvih „hvatanja krivina“. Zato što je investitor aka moj muž morao da odobri budžet i zato što su klijenti aka moje dve devojčice morale da odobre koncept i ponuđeno rešenje🙂
A i zato što sam želela da ispoštujem glas publike tj vas i da vam pružim SVE informacije vezane za obnovu dečije sobe. A kad kažem SVE, mislim baš SVE.
Zato se udobno namestite, smućkajte sebi jednu hladnu kafu, javite na poslu da ste bolesni, stavite decu na popodnevnu dremku i probajte da se probijete do kraja ove objave.
Krenimo od početka – prilikom useljenja u naš stan, ova soba je služila kao gostinska soba, soba za odlaganje, soba za čuvanje viška pločica i parketa (za ne daj bože) ostalih od obnove stana… you get the pucture. A onda je došla beba no1 i odjednom nam je trebala sva potrebna i nepotrebna bebeća oprema. Doduše, krevetić i komoda za previjanje su i dalje stajale u našoj spavaćoj sobi sve dok na svet nije došla beba no2.
E tek onda je počelo panično kupovanje još jednog krevetića, pa ormana, pa dodatnih polica. I, umesto da tada sednemo i dobro razmislimo kako želimo da dečija soba izgleda, mi smo „uhvatili krivinu“, i ta krivina nas je odvela pravo u IKEu. Nemojte me pogrešno razumeti – Ikeina dečija STUVA sobica je zlata vredna. U ormane stane mnogo više stvari nego što to na prvi pogled izgleda i njihovi krevetići so odlični i lako se uklapaju u svaki prostor. ALi znali smo. Znali smo da to nije trajno rešenje.
Znali smo ali smo ćutali.
Kada su beba no1 i beba no2 poodrasle i jedna od njih je krenula u školu promenile su se i njihove potrebe. Zato je bilo potrebno PONOVO opremiti dečiju sobu. I, kako na tržišti nisam našla ništa što bi nam odgovaralo – funkcionalno i estetski, odlučila sam da uradimo ono što uvek u Kreativicama radimo – da sobicu napravimo sami.
Ako pod „sami“ mislite da ja sve nacrtam, izaberem boju i onda do besvesti smaram našeg stolara koji onda sve to napravi, iseče, satima sklapa i uklapa. A ja na kraju dodam posteljinu i par jastučića. Ali da, napravimo sami:)
Šalu na stranu, da nije bilo gospodina Sluge koji je odlično odradio svoj posao, vi danas ne biste čitali ovu objavu. E sad, ako me pitate da li vi za vašu dečiju sobu morate da unajmite stolara i (mnogo) ga platite, moj odgovor je odlučno – NE! Ako u svojoj sobi možete da uspešno uklopite Ikeine STUVA ormane sa pisaćim stolom iz Jyska – učinite to.
Ali mi smo želeli da maksimalno iskoristimo prostor u poprilično dugačkoj i uskoj dečijoj sobi a to je značilo da ormani moraju da budu iza vrata a krevet na sprat odmah pored. A to je, ponovo, značilo da sve mora da bude po meri.
I zaista, kada smo jednom raskrčili (ovo je poprilično tačan termin) dečiju sobu, oslobodili se starog kreveta na kojem su samo gosti spavali, kreveca i krevetića te naparvili ormane i krevet na sprat dobilo smo toliko prostora da smo uspeli da ispod prozora napravimo jedan veliki radni sto i da nam još ostane mesta za igru i ples.
Želeli smo da devojčicama omogućimo da obe zajedno crtaju, uče i stvaraju a opet, nismo želeli da kupujemo dva radna stola koja bi samo ponovo opteretila prostor.
A onda mi se jednog dana jedna moja drugarica požalila kako se njena deca uopšte ne igraju u svojoj dečijoj sobi te se našalila da bi bilo bolje da tu sobu izdaju. I onda sam ja dobila ideju!
Ne da sobu izdajem nekom studentu – mada bi bilo fino imati dodatnu pomoć u kući 😉 ,već da radni sto možemo da koristimo svo četvoro. Devojčice su prepodne u školi i vrtiću, vreme kada ja radim od kuće. A kada njima bude bio potreban radni prostor, muža i ja ćemo uzeti lap top i raditi u dnevnoj sobi.
Dok sve ovo pišem, starija pored mene crta a mlađa slaže slagalicu tako da bih rekla da smo se dobro odlučili.
Na slobodnom zidu su svoje mesto našla ogledala – pločice i kućica za lutke koja se, konačno, preselila iz dnevne sobe.
Još nekoliko detalja kao što su dečiji crteži, biljke, jastučići, metar za merenje visine i voila! Soba je od jednostavne sive postala topla i šarena.
I za kraj možda još nekoliko saveta kojih sam se ja držala pri opremanju ove sobe:
- razmislite koju će sve FUNKCIJU imati ova soba: samo za spavnje, za spavanje i igru, povremeno kao gostinska, radna? U skladu sa tim izaberite nameštaj i odlučite koliko komada nameštaja želite da unesete u sobu. Mi smo, recimo, veliki gostinski krevet zamenili za dodatan ležaj koji se nalazi u fioci ispod kreveta na sprat.
- opremajte SA decom ali i ZA decu: razgraničite o čemu mogu oni da odlučuju a o čemu morate vi da odlučujete. Uvek možete da objanite da krevetić u obliku auta jeste sladak ali da će mu uskoro biti mali te da mu kupite normalan, singl krevet ali zato zid ukrasite ogromnom nalepnicom auta…recimo. Nalepnicu ćete brže zameniti i jeftinija je.
- dobro razmislite o odabiru BOJA: znam da nam je svima prva pomisao da dečija soba mora da bude srećna i šarena ali nemojte zaboraviti da će oni dosta tog šarenila uneti i sami. Svojim crtežima, nalepnicama, igračkama (koje so lord knows ultra šarene) a neki i svojim ručnim radom po zidovima 😉 Zato se radije odlučite za neku smireniju boju kada birate velike komade kao to su krevet, ormani, police, komode…
I možda ono najvažnije: nije bitno kako deci opremite njihovi sobu već koliko im dozvolite da se u njoj osećaju svoja. Ni jedno dete se neće dobro osećati u all white sobi kao sa Pintersta ako stalno idete za njim i govorite da mora da pazi da ne uprlja tepih i da sobu uvek mora da drži urednom.
Kako i uvek volela bih da čjem vaše mišljenje? Kako vi izlazite na kraj sa opremanjem možda najzahtevnije sobe u stanu? 😉
Comments are closed.