Ivana Kobilca
Autoportret

Kada je Ivana bila mala devojčica otac ju je odveo u posetu Beču. Odrasla u malom gradu kao što je Ljubljana, Ivanu je fasciniralo ovo velemesto prepuno muzeja, galerija i umetnosti.

Odlučila je da postane slikarka.
Ivana Kobilca
Ništa lakše, rećićete, devojčica samo mora da nađe dobru školu crtanja, da vredno spremi pripremni za upis na likovnu akademiju i – voila, priča je uspešno završena.
I, verovatno, bi i bilo tako da ova priča nije smeštena na prelomu 19. i 20. veka u vreme kada se od žene očekivalo da crta samo za sopstvenu razonodu. U vreme kada zanimanje SLIKAR još (uvek) nije dobio onaj nastavak KA. Kada je bilo nezamislivo da žena ima profesiju, još manje da ta profesija bude to da se bavi slikarstvom.
Ivana Kobilca
U svom slikarskom studiju
I da od toga živi. Čuj, živi – napravi karijeru! I ne uda se. Te putuje po svetu izdržavajući samu sebe svojom umetnošću.
Ali upravo tako je bilo.

Ivana Kobilca

Ivana Kobilca rođena je u Ljubljani u porodici koja je imala toliko razumevanja i sredstava da podrži njene želje da postane slikarka. Posle nekoliko godina školovanja u Ljubljani vratila se u Beč gde je, u galeriji bečke akademije, kopirala dela starih majstora. Svoje znanje je zatim usavršavala u Minhenu i kod poznatog portretiste Aloisija Ardetua.
Ivana Kobilca
„Kofetkarica“ Ivanina omiljena slika koju nikada nije htela da proda
Ivana Kobilca
I upravo su portreti ti koji i dan, danas fasciniraju. Žene na njenim slikama nisu predstavljene samo kao lepe, obučene po poslednjoj modi, ukras koji, kako u životu, tako i na slici, krasi kuću u kojoj žive. One imaju dušu koja se odražava na crtama lica, njihovom izrazu i njihovim očima.
Ivana Kobilca
Ivana Kobilca je živela i radila u Firenci, Parizu, Sarajevu i Berlinu, vraćajući se kući samo preko leta koje je, uglavnom, provodila na selu crtajući tamojšnji pejzaž i slovenačke nošnje i običaje.
Ivana Kobilca
„Likarice“ tj žene koje peglaju
Sa nepunih trideset godina poslala je dve svoje slike „Proleće“ i „Žene koje peglaju“ u pariski Salon koji ih je, u veoma velikoj konkurenciji, odmah prihvatio i Ivani dodelio naziv članice (Société nationale des beaux-arts).
Ivana Kobilca
„Proleće“ ogromno delo kome se posetioci Narodne galerije u Ljubljani najviše dive
Zajedno sa kolegom (koji je, priča se,  povremeno bio i više nego samo to) Ferdom Veselom je kao jedina Slovenka izlagala na Bienalu u Veneciji.
U Parizu je probala sve čari boemskog života, jedno vreme bila vegeterianka, učila mačevanje, bila u kratkoj i burnoj vezi sa preprodavcem umetnina, čuvenim ženskarošem i prevarantom koji je zaveo i njene dve drugarice.
Ivana Kobilca
Vesela i dobrodušna u životu, ozbiljna i marljiva u radu.
Rođena u Austro-Ugarskoj, umrla u Jugoslaviji u rodnoj Ljubljani u 64. godini života.
Ivana Kobilca
Sa današnjeg ugla sve ovo se podrazumeva za jednog umetnika tj umetnicu – da se školuje, usavršava, putuje te živi samostalno. Ali sve ono što se danas smatra uobičajenim je u Ivanino vreme bilo veoma neuobičajeno i u nekom slučajevima čak i zabranjeno. Žene nisu smele da pohađaju likovne akademije jer su se na njiima radili aktovi.
Ivana Kobilca
Zamislite da ste slikar, čak, portretista a da nemate uvid u ljudsko telo. Ivana je uradila nekoliko ženskih aktova ali je, često, sama sebe cenzurisala izlažući samo glavu ili pojedine delove tela.
Ivana Kobilca
Portret sestre Fani
Jedan od najomiljenijih modela je bila njena mlađa sestra Fani, koju je , jednom prilikom, naslikala u haljini bez rukava i zbog toga požela kritike tadašnje javnosti.

Ivana Kobilca

Njen put je bio prepun tvrdog rada, učenja, odricanja, nerazumevanja , verovatno i usamljenosti.
Ali ni za čim nije žalila i uspela je da ostvari svoj san i radi ono što voli.
Ivana Kobilca
I pored svih lagodnosti, napredne tehnike i mogućnosti koliko nas može danas to isto da tvrdi?
** Narodna galerija Ljubljana je povodom stogodišnjice svog postojanja organizovala izložbu Ivana Kobilca koju možete pogledati do 10. februara 2019.
Liked it? Take a second to support Irena on Patreon!