Izgleda da će način uređenja dečije sobe postati jedna od (bitnih) stavki osnovnih prava deteta. Jer o tome se više piše i komentariše nego o pravilnoj i balansiranoj dečijoj ishrani, kako vaspitavamo (odnosno ne vaspitavamo) decu, koliko je gladne i nezbrinute dece u našoj bližoj i daljoj okolini.

Ali ne, uredite sobu vašeg deteta u monohromatskom stilu i već ste označeni kao nehajna, pomodarska majka koja više voli svoj Pinterest negoli svoje dete. Odlučite se da možda ipak nije pametno da u dečiju sobu unesete BAŠ svaku boju i detetu ste onemogućili sretno i bezbrižno detinjstvo. Pustimo to da mu je danas omiljena crvena a sutra žuta boja.

Objasnite svojoj deci da su se mama i tata odlučili za nežnu nijansu sive za svu stolariju ali da će zato one moći da lepe svoje crteže i boje zid do mile volje i deca, zamislite, zadovoljna. Ostali baš i ne.

Mnogo je toga napisano na temu da li treba pustiti da deca odlučuju o uređenju sopstvene sobe i moj odgovor na sve to je: DA…i NE.

Kao roditelji vi ste odgovorni da detetu stvorite prostor primeran za odmor, učenje i igru, da mu omogućite da ima gde da pospremi svoje stvari, primerno svetlo za čitanje, miran ugao za odmor. Ali isto tako na vama je da omogućite detetu da se u istoj toj sobi izrazi, učini je svojom bilo da je to da želi policu punu svojih Lego kocki konstrukcija, lepljenje svojih crteža i postera pa i šaranje po zidu! 🙂

Jer najbolje dekoracije su one koje možete da napravite sami i one koje možete da napravite zajedno.

Zato smo jednog dana ja i devojčice otiše po ove male boje (koje su savim dovoljne za jedan poveći zid kakav je naš) i čiste četkice i odredile dan kada ćemo se baciti na posao.

Da li sam noć pre šaranja po zidu pomislila da sam potpuno poludela da deci dajem četke i boju – naravno!

Da li sam, dok su one bile u školi i vrtiću, njihov novi krevet na sprat i sav okolni parket zaštitila dvojnom folijom – još pitate!

Da li sam, dok sam to radila, pomislila da bih ja bolje i brže odradila posao sama – da!

Ali ovo je nešto što sam zamislila da ćemo uraditi zajedno i trebalo je da vidite koliko su bile uzbuđene i sretne što mogu da farbaju zid.

I znate šta? Odlično im je išlo! Dogovorile smo se da svaka izabere po jednu boju koju smo prethodno izabrale pa sam ja, srećom, dobila plavu (najtamnija i najviše kaplje) a one su se naizmenično menjale sa roza i sivom.

Dogovorile smo se, takođe, da ćemo crtati linije da bi dobile nekakav efekat kiše ali Julija je onda poželela da nacrta i poneki krug i ja sam bila totalno ok sa tim.

Ostavile smo da se zid osuši i izašle na igralište – i uveče su već spavale u svojoj „novoj“ sobici bez bilo kakvih neprijatnih mirisa farbe.

Najbolji deo? Svaki put kada ušetaju u svoju sobu pomisle da je to nešto što su same stvorile i to ponosno objašnjavaju svakom ko nam dođe u goste.

Ostatak dečije sobe polako napreduje, čeka nas još jedan family obilazak Ikee nakon čega ću detaljno opisati ceo plan i proces opremanja dečije sobe.

Javite mi da li vam se ovo zajedničko farbanje čini kao dobra ideje i da li vam se krajnji rezultat dopada? 😉