Da, dobro ste pročitali: gnjaviću vas ne sa jednom već dve objave o Valensiji. Da li znate zašto?
Zato što Valensija to zaslužuje! A i vi! 😉
Kada vam neko pomene palme, paellu, najveći akvarium u Evropi sigurno pomislite na Barselonu, Lisabon a možda i Madrid. Sigurno ne Valensiju. Ali sam zato ja tu da vas uverim da je upravo ovaj treći po veličini grad Španije idealna destinacija bilo da putujete sami, u dvoje ili sa decom.
A ako imate sreću, kao što sam je imala ja, uspećete da u nedelju dana doživite Valensiju na sva ta tri načina. Najveći deo je, priznajem, bio namenjen deci i aktivnostima za njih. Ali znate šta? I vi ćete u njima uživati! Zaboravite na višesatno blejanje na dosadnim igralištima dok se vaša deca do besvesti zabavljaju – u Guliver parku ćete vi hteti da isporbate svaki tobogan i da „izgazite“ Gulivera uzduž i popreko.
Jer ovo je igralište zamišljeno kao džinovski Guliver a vi ste Liliputanci koji se po njemu spuštate i penjete. To da je Guliver park samo deo velikog parka koji se pruža duž nekadašnjeg korita reke Turie je samo dodatni bonus. Iznajmite bicikl ili se samo prošetajte i uživajte u mediteranskoj vegetaciji okruženi palmama i citrusima.
Još jedna „užasno dosadna stvar“ koju morate da posetite ako u Valensiju krenete sa decom je Oceanografic iliti najveći akvarium u Evropi. Znam da za to mesto pretenduju i onaj u Barseloni i Lisabonu ali ova grdosija od 42 000 000 litara vode i 45 000 životinja je zaista najveći u Evropi!
I nećete zažaliti ni jedan minut koji provedete „pod vodom“ dok vam raže i ajkule plivaju nad glavom a fluoroscentno svetleće meduze osvetljavaju put u vodenim tunelima kroz koje prolazite.
Nedaleko od akvariuma nalazi se Valensijin moderan alter ego poznatiji kao mesto umetnosti i nauke – fascinantan kompleks u kojem su jedna do druge poređane sci-fi zgrade Opere, Planetariuma i Muzeja Nauke.
Od svih njih jedino me je po sadržaju razočarao muzej Nauke za čije se aktivnosti morate unapred prijaviti ali, naravno, to saznate tek kada se postavite u red za neku od njih. Kompleks je ogroman tako da se barem prošetajte njegovim velikim prostorijama i divite se arhitekturi.
Njegova sušta suprotnost je Planetarium u kojoj vas čekaju 3D projekcije – prošetajte se sa dinosaurusima ili istražite divlju Ameriku a sve iz udobnih stolica ovog okruglog zdanja. Za izgled ovog ultra shinny i belog kompleksa bile su zadužene dve arhitekte: Santiago Calatrava i Felix Candela a o tome da li je ovaj projekat baš bio nužan i da li je morao baš toliko da košta se i dalje vode polemike. Klasika.
Samo istorijsko središte grada je malo i kompaktno tako da možete obići sve znamenitosti u samo nekoliko sati. I što je najbitnije – nećete se izgubiti jer su svi trgovi povezani i vode jedan u drugi.
Ali krenimo redom a to znači da će nam polazna tačka biti Plaza del Ayutamiento -sa ovog velikog trga na kojem se nalazi gradska većnica i glavna pošta vas dalje u istorijski centar grada vode dve ulice: Celle Sant Vincent Martir i Maria Cristina. Kojom god da krenete nećete pogrešiti jer vas na kraju prve čeka Plaza de la Reina predivan trg sa velikom katedralom, kafićima i restoranima.Uđite u katedralu te pogledajte Gojinu sliku i pehar koji (navodno) predstavlja sveti gral ili se samo popnite na toranj katedrale i uživajte u pogledu.
Ukoliko se pak odlučite da krenete ovom drugom ulicom brzo ćete naići na glavnu pijacu ili Mercado Central – doživljaj koji, čak iako niste ljubitelj pijaca, ne smete da propustite. Pijaca je smeštena u velikoj i šarenoj Art Nouveau zgradi a u njoj se, tražeći najbolje ribe, artičoke, raznobojno povrće i egzotično voće, guraju, kako lokalci, tako i turisti. Ovo je takođe dobro mesto da pojedete nešto sa nogu ili se osvežite sveže isceđenim sokom ili smoothijem.
Ali najbolji deo je zapravo skriven izmedju te dve lokacije: Plaza Redonda i okolne vijugave ulice koje ljubomorno čuvaju zanimljive vintage prodavnice, starinarnice i ateljee u kojima možete kupiti unikatnu i ručno radjenu keramiku. Skrenite u Placa del Miracle del Mocadoret i u Artesania Yuste kupite “Socarrat” – tradicionalne pločice koje ovde imaju koliko vam duša želi a neke su stare i do sto godina. Ako ste za nešto modernije njihova komšinica u svom ateljeu pravi predivne komade od najfinije keramike.
A ako nemate gde sve to da stavite, obavezno kupite slamnatu torbu i na glavu stavite ručno rađen slamnati šešir jer nas čeka malo duža šetnja do Mercado Colon – hale u kojoj je 30ih godina prošlog veka bila smeštena pijaca a sada je to mesto u kojem se nalaze zanimljivi kafići i butici.
Ali gde god da krenete obavezno proverite da li je mesto otvoreno. Naime, u Valensiji se vreme popodnevne sieste (obično između 2 i 5 popodne) itekako poštuje – to važi, ne samo za male prodavnice, već i za restorane i neke muzeje zato bacite pogled na google maps ili FB te se uverite da nećete “poljubiti vrata”. Ovo, naravno, ne važi za velike shopping centre kao što je to El Corte Ingles i nama već dobro poznatu Zaru, Mango…
Ukoliko se umorite od šetnje uvek možete sesti na klupicu na nekom skveru i malo “popričati” sa žiteljima Valensije koje tu čitaju novine ili se samo okupljaju da bi ogovarali. Engleski vam neće mnogo pomoći ali će ljubazni Valensijanci sa smeškom, mahanjem rukama i u svom dijalektu na koji su veoma ponosni ipak probati da vam pomognu i usmere.
Doduše, vi i nemate baš mnogo vremena za priču jer vam se žuri u muzej keramike. Čak iako bi radije svoje vreme proveli ispijajući svoj aqua de valencia – koktel koji samo ovde mućkaju a pravi se od ceđenih pomorandži, španskog šampanjca Cave, votke, smeđeg šećera i mnogo leda – ipak svratite do ovog muzeja i samo ga pogledajte od spolja. Ako dovoljno dugo budete gledali u ovo barokno zdanje kunem vam se da će statue na njenoj fasadi početi da se pomeraju.
Znam, već ste se umorili zato ćemo napraiti mali predah a sledeći put vas vodim u Russafu, street art i najveće sendviče koje ste ikada videli! 😉
