Ne brinite – ovo nije jedan od onih malih oglasa. Moj bi, zapravo, išao u suprotnom pravcu: pisalo bi menjam novo za staro jer me u poslednje vreme sve manje zanima novo, sjajno, moderno a sve više poštujem staro, sa istorijom i po kojom ogrebotinom.
I upravo sam u jednom od takvih malih oglasa pronašla ormane kojih je vlasnik jedva čekao da se oslobodi. Kada je saznao da smo spremni da od tri koje prodaje kupimo dva, spustio je cenu i , verovatno iz bojazni da se ne bi predomislili, pomogao nam da ih utovarimo na kamion. Šta ćemo sa njima da radimo nije mu bilo baš potpuno jasno.
Jedan smo uspeli da sredimo i da ga čak propisno stilizujemo. Sada je došlo vreme i za drugi! I ako sam se u nekoj od proteklih objava žalila kako je sa šmirglanjem bilo mnogo posla, ovaj momak nam je tek pokazao šta znači latiti se tako velikog komada.
Da budem iskrena – većinu posla je obavio Miha: šmirglanje, brisanje pa ponovo šmirglanje. Ja sam se, iskusno, pojavila tek na kraju da ponudim pomoć u vidu premazivanja drveta Tungovim uljem. Ako još niste čuli za njega samo da vam napomenem da se radi o potpuno prirodnom ulju koje ne oštećuje okolinu i lepo miriše. Koristili su ga još stari Kinezi za premazivanje svojih barki pa zašto ne bih i ja za premazivanjem mog „ormarića“:)
Pogledajte samo te obline!:)
Nakon nedelju dana sušenja je ovaj „big boy“ bio spreman za druženje. I pošto je, kao što vidite, poprilično nespretan i glomazan i ima taj stari šarm, odlučila sam da treba da bude u društvu malo mlađih od sebe – čisto da se malo podmladi, modernizuje. Kao vaša baka koja pokušava da uključi Skype u internet kafeu!:)
Ugao u kojem komoda ( mislim da je ovo tehnički pravilniji izraz) stoji je poprilično usamljen i upravo zato je bilo neophodno uneti mu malo života u vidu biljaka i umetnosti.
Kaktuse ne treba posebno objašnjavati – idu uz sve i laki su za održavanje. Devojka nikada ne može imati previše kaktusa! Mislim da ću sada morati da ovu izjavu stavim na majicu. Ili svoj nadgrobni spomenik – još nisam odlučila:)
A što se umetnosti tiče – već neko vreme želim da uradim „gallery wall“ koji bi se sastojao isključivo od dečijih crteža.
Već sada imam dve ogromne kutije pune dečijih crteža i rukotvorina – i to samo od starije Julije. Ne znam šta ću kada i Kasja bude dobila bojice u ruke. Verovatno ćemo morati da se preselimo u neki veći stan!
Moram da vam ispričam kako smo došli do ove sličice. Prošlog leta u jednom od onih „imamo dva mala deteta ali insistiramo da popijemo kafu u jednom od fancy kafića“ pokušaja, Julija se poprilično brzo smorila i počela da pleše i peva oko stolova u svojoj novoj haljinici. Tog dana nije bilo gužve u kafiću i primetila sam jednu devojku, više nego očigledno studentkinju, koja je čitala i zapisivala nešto u svoju knjižicu. Nakon nekog vremena je ustala, prišla stolu za kojem smo sedeli i dala nam list papira sa skicom na kojem je bila Julija! Bila sam toliko iznenađena i oduševljena da sam u trenutku samo uspela da izustim hvala i devojka je već nestala iza ugla. Sada mi je žao što nisam uspela da je pitam za ime i šta studira. Tako da , ukoliko je jedna od pet osoba koje čitaju ovaj blog pomenuta studentkinja, molim da pošalje svoje podatke na mail kreativica kako bi joj se propisno zahvalila. I pitala je da li bi uradila nešto slično i za Kasju:)
Zanimljivo kako ram ima tu moć da uokviri važnost nekog svakidašnjeg dela i učini ga važnim. Da, dečiji crteži su uvek lepi ali tek kada ih uokvirite i nađete im mesto postanu prava mala umetnička dela! I najbolje od svega je što slike možete sa vremena na vreme da menjate i da deca jednom mesečno imaju otvaranje svoje izložbe.
Ukoliko vas mrzi da se bakćete sa ramovima, slike na zid možete zalepiti i raznobojnim washi trakama i tako učiniti da cela kompozicija izgleda još zabavnije.
Kao što već rekoh, komoda je pozamašna i kao što, ukoliko ste letos jeli suviše sladoleda i malo se popunili nećete da stavite male minđuše i nadate se da niko dodatne kg neće primetiti već ćete oko vrata obesiti ogromnu ogrlicu, tako isto na ovako veliki komad nameštaja nećete dati gomilu sitnica jer će cela stvar izgledati neuredno i neproporcionalno. Razmišljajte BIG sve do kraja! Veliko cveće, velika vaza, veliko umetničko delo – neka sve bude VELIKO inače se neće ni videti.
Ovaj kaktus je velik mada bih, iskreno, više volela da sam našla neki još veći. Julijina kutija za nakit koju je napravila na radionici gline je konačno našla svoje mesto. A morala sam da „uvalim“ i nešto svoje kako ne bi ispalo da u tom kutku pravim hram za ćerku pa zato prilažem knjige, Mihinu Leggo maketu Corbusierove Ville Savoye i kutijicu od žada koju sam našla na buvljaku. Malo lične note nikada ne može da škodi.
Nisam preteravala sa dodacima ne želeći da taj ugao postane haotičan. A i ne smemo zasenčiti i zaboraviti ko je zvezda ove objave, zar ne?:)
Šta vi mislite – možda sam komodu ipak mogla više da nakitim? Da li bi i vi voleli da neki stariji komad nameštaja imate u svom enterijeru?
