Mural -

Jednostavno ukrašavanje zida u dečijoj sobi

„Color is a power which directly influences the soul“
Wassily Kandinsky

Kad to kaže Vasilije, ko sam onda ja da sumnjam u svoju odluku koju sam donela

koju sam donela razmišljujući o njoj cela 2 minuta
i onda se još istog dana zaputila u farbaru
birala boje oko 10ak minuta
te već sledećeg jutra te iste boje bez ikakvog (suvišnog) plana i, ponovo, razmišljanja
nanela na zid.

Odlučila sam, naime, da nacrtam neki vid murala na zidu dečije sobe. Možda upotreba reči mural probudi u vama uverenje da sam tačno znala šta radim i kako bi mural trebao da izgleda. Ali ako ste čitali ovaj tekst od početka već ste shvatili da to nije istina.

Znala sam da želim pomalo neon boje, da na zidu ne želim da još dve godine gledam Pepu prase te da ne moram da proživljavam „džaba ste krečili“ situaciju. U ovom slučaju u obrtnom pravcu. Jer, budimo realni, ovaj zid će teško ikada postati ponovo beo.

Postupak: Kreativno Krečenje

Razmišljala sam da jedan deo ove objave posvetim samom procesu stvaranja murala a onda sam shvatila da procesa – nema.

Počela sam od većih crteža kao što su to kišni oblak, cveće i duge a onda nepravilnim oblicima popunjavala praznine.

Volela bih da mogu da napišem da sam sve oblike prethodno nacrtala olovkom i onda ih obojila ali nemam srca da vas lažem.

Odmah na zid!

Četka u boju i na zid – ako neka linija nije bila dobra, samo sam je podebljala ili sam od potpuno pravilnog kruga (u mojoj glavi) nacrtala neki elipsoid.

U takvim slučajevima sam se odmakla, otpila gutljaj kafe, pogledala zid i sebi rekla: pa i ovako dobro izgleda.

Jer, kada bih se sekirala oko svake linije, verovatno bih odsekla sebi ne jedno, već oba uva.
Ovako sam sebi rekla: Irena, ti ne znaš da crtaš i nisi bila u istoj ekipi sa Maneom, Moneom i ostalom impresionističkom bandom – opusti se.Ovo je samo zid u dečijoj sobi.

Ako se devojčicama ne bude svidelo možeš im uvek uvaliti kantu kreča i idemo!