Sicilija je toliko raznovrsna i na njoj možete videti toliko toga da jednostavno ne stane sve u devet dana koliko smo tamo proveli, ne stane čak ni u jednu blog objavu.
Zato joj se danas vraćamo i vodim vas na severni deo ostrva.
Nakon Sirakuze, Etne i Taormineodlazimo do Milazza – mesta koje je idealno polazište za sve one koji žele da istraže obližnja Eolska ostrva. U tu grupu smo spadali i mi ali smo, po dolasku u ovaj primorski grad, shvatili da nam je porebno malo odmora te smo dan, umesto na brodu, proveli na plaži.
Možete do detalja da isplanirate svoj odmor, ceo google maps prekrijete zvezdicama, zapišete sve detalje i mesta i opet nećete UVEK stići BAŠ sve da vidite. Nekada bih se zbog toga nervirala a sada samo sednem naručim pizzu i Aperol spritz i uživam. OK, priznajem, jeste me malo žuljalo što nismo uspeli da vidimo i doživimo ovo:
ali kada putujete sa decom morate da znate kada je vreme za akciju a kada za odmor.
Ovde bi bilo dobro napomenuti da razdaljine izmedju gradova nisu dugačke i najčešće vam do sledeće lokacije treba sat vremena vožnje autom , u najdužem slučaju dva. Putevi su dobri, pumpi ima na svakih nekoliko kilometara (za piški mi se/jede mi se sladoled/pije mi se kafa situacije) mada bih, da na ovaj put pođem sama ili sa još jednom (odraslom) osobom, definitivno putovala vozom.
Milazzo sigurno nije najlepši grad Sicilije mada vredi posetiti tvrđavu koja se nad gradom izdiže, prošetati se njegovim starim ulicama, posetitit jednu od mnogobrojnih crkvi koje se ovde nalaze i častiti se dvojnim palačinkama sa Nutellom. Ovde sam prvi put naišla na kiosk u kojem moraš da naručiš minimum dve palačinke koje potom naslažu jednu preko druge i „zalepe“ ih Nutellom. Koja je maksimalna cifra do koje možete ići nisam pitala, čisto da ne bih pala u iskušenje da probam 🙂
Inače, kad smo već kod hrane, u Milazzu smo imali smeštaj u čiju je cenu bio uključen i doručak nakon kojeg mi je bilo jasno zašto se za Italijane vezuje Dolce vitta! Jer tipičan sicilijanski doručak je sladak! Nema tu jaja, viršli, salama i drugih gluposti. Kapućino uz cornetto (kroasan) punjen džemom, slatka pita ili keksi su sve što vam treba da dobro započnete dan. I ne zaboravite – ovo je jedino doba dana kada je ok da pijete kafu sa mlekom zato uživajte u svom kapućinu jer vas do kraja dana čeka samo espresso…ili dva 🙂
Kada smo se lepo najeli i odmorili, možemo dalje, zar ne?
Sledeća destinacija: Čefalu – grad koji nećete želeti da napustite! I da, predstavlja sve što ste uspeli da izfantazirate o italijanskom gradu na obali mora.
Male uske uličice sa nabijenim kućama sa čijih terasa visi veš – checked!
Katedrala* koja stoji na glavnom (i jedinom) trgu na kojem se pije espresso i jede canolo* – checked!
Peskovita plaža na kojoj se Sicilijanke sunčaju u minimalnim kupaćim, deca igraju fudbal a majke i nonne (bake) na njih viču – checked!
Mnogobrojni restorani sa domaćom pastom i gomilom konobara (koji su, pretpostavljam, svi u bližem i daljem srodstvu) od kojih retko ko zna reč, dve engleskog – checked!
Legenda koja se vezuje za grad tačnije ogromnu stenu koja se nalazi u njegovom zaleđu i na kojoj su, ako je verovati legendi, živeli džinovi – checked!
Gotovo na kraju našeg boravka na Siciliji smo pronašli mesto koje nam u potpunosti odgovara. Bilo je turista ali i glasnih domaćina koji su se uveče sakupljali po uglovima i ogovarali, male prodavnice u kojima smo u redu čekali ja, posh Engleskinja i gospođa koja živi iza ugla i koja se sita ispričala sa prodavcem dok sam ja mahala rukama i nogama trudeći se da objasnim da mi treba so.
Na plaži je bilo živahno ali bez grozne gužve. Bez talasa, more čisto a plićak taman toliki da ne moram svakog trenutka da dižem pogled sa knjige.
Nije nam se išlo. Ali smo posle četiri dana morali. Ali odlučili smo da naš boravak na ostrvu iskoristimo do maksimuma te da se, na povratku u Katanju iz koje smo leteli, zaustavimo još u Randazzu – crnom gradu i posetimo Alcantara klisuru.
Randazzo je grad koji je najbliži podnožju Etne što objašnjava zašto je skoro u potpunosti izgrađen od crnog kamena tj ohlađene lave. Ovaj material bio je dovoljno dobar, kako za katedralu, tako i za bogate ali i siromašne kuće. U ovaj je grad bežao svako koga nije pokosila kuga u Palermu mada je po našem dolasku izgledalo upravo suprotno. Nigde nikog. Bilo je već podne, sunce je upeklo i grejalo crni kamen oko nas a gospođa koja je držala poslastičarnicu sačekala je da završimo sa espressom i gelattom, zaključala vrata i otišla, verovatno, da dremne.
Kada ste na Siciliji vreme se izmedju tri popodne i sedam uveče zaustavi. U ovo vreme nisu otvoreni restorani, manje prodavnice zatvaraju svoja vrata, u najboljem slučaju ćete moći da dobijete negde kafu i sladoled – ako budete imali sreće.
POmahali smo Randazzu i probali da se malce ohladimo u pola sata vožnje udaljenoj klisuri kroz koju protiče reka Alcantara – jedina koja u toku godine ne presuši. Isplati se posetiti barem jedan njen deo te umočiti noge u ledeno hladnu vodu i diviti se formacijama koje su nastale tako što je pre 8000 godina brza i hladna reka Alcantara presekla lavu sa ETNE. Ne nasedajte glasinama – ovo je nacionalni park za čiji se ulaz naplaćuje simbolična cena od 2 evra (deca ne plaćaju), dok ćete, ukoliko želite da se do stena spustite liftom platiti 13 evra po osobi.
Ovde moram da napomenem da se na Siciliji sve (dodatno) naplaćuje – ulazak u crkvu, ako ne baš u crkvu onda penjanje na toranj,gledanje slike/freske to da li ćete kafu da pijete sedećki ili stojećki, korišćenje klime u apartmanu…
Ali sve u svemu, cene osnovnih namirnica su iste ako ne i jeftinije nego kod nas (Srbija, Hrvatska pa i Slovenija). Veeeliki, čokoladni kroasan će vas koštati 60 centi, voće je jeftino, u pekarama i supermarketima cene pristupačne jedino su restorani skup(lj)i. Pizza je samo u jednoj veličini i za nju ćete iz novčanika morati da izvadite od 10 do 13 EUR, tzv primi piatti (testenine) koštaju od 10 do 15 EUR dok se secondi piatti (meso i ozbiljnija jela) kreću od 12 pa sve do 20 EUR.
ALI, sve što pojedete biće vredno svake pare jer hrana je ODLIČNA. I u najgoroj birtiji služe samo domaću pastu, pizze su ukusne a tiramisu, canoli i ostali dezerti, pa ,slasni.
A i vi ste na odmoru zato ćete najverovatnije, kao i mi, da odvežete kaiš i novčanik.
Došli smo do kraja našeg puta, u Palermo vas vodim u posebnoj objavi a do tada:
Arrivederci ragazzi!! 😉
- Katedrala u Čefaluu, inače pod UNESCOvom zaštitom, je izgrađena u Normanskom stilu pošto su 1091. Siciliju osvojili Normani, pleme sa severa Evrope. Njenu izgradnju naručio je sam kralj Ruđero II pošto je našao utočište pred burom u ovoj maloj luci. Tipično za gradnju u ovom stilu katedrala nema kupolu ali zato ima dva tornja i pre podseća na tvrđavu nego crkvu.
- Cannolo (jednina) ili cannolli je tipičan sicilijanski slatkiš. Sačinjen je od cevke od testa (canollo – mala cevka) koja je napunjena slatkom kremom od rikote – priznajte da zvuči božansko 🙂
