Pa zašto putujete tako daleko na more?
Zar vam neće biti naporno?
Zar devojčicama neće biti naporno?
Da li ćete se uopšte odmoriti?
To su samo neka od pitanja koje smo dobili po saopštenju da ćemo na more ove godine otići na Siciliju. I to su pitanja koje sam i sama sebi postavljala pred ovaj put. Slovenačka obala nam je maltene pred pragom, Istra isto tako veoma blizu a prošle godine smo se čak „prošetali“ i do Grčke.
Pa zašto onda Sicilija?
Paaa, pročitajte ovu objavu do kraja i presudite sami.
Volela bih da mogu da napišem kako smo ovo putovanje duuugo planirali, kako mi je oduvek bio životni san da vidim Siciliju, kako pred put nisam imala ni jednu, jedinu nedoumicu.
Ali nije tako.
Istina je da sam jednog kišnog, subotnjeg popodneva naletela na jeftine karte za Siciliju i posle veoma kratkog razgovora sa svojom boljom polovinom (oko nekih 10ak minuta) odlučili smo da ih kupimo i letujemo na ovom italijanskom ostrvu.
Nisam ni sumnjala da ćemo imati 1001 stvar da vidimo i doživimo, od svih tih silnih plaža sigurno će neka biti ok za decu a hrana – pasta i pica – idealno!
Leteli smo RyanAirom iz Venecije za Katanju, drugi po veličini grad na Siciliji i to zadovoljstvo platili 360 EUR. Za nas četvoro! Možda jedina napomena za one koji se odluče da lete ovom kompanijom – za razliku od EasyJeta kada u Ryanairu kažu da u kabinu možete poneti jednu torbu oni to stvarno i misle! Znači, u kabinu možete uzeti ručni prtljag (torbicu, ranac) ali ćete zato kofer ili putnu torbu morati da idu u donji prtljag – bez dodatnih troškova. Ukoliko vam se žuri i ne želite da čekate na svoj kofer, predlažem da ručnu torbu nekako spakujete u putnu torbu i sve lepo smestite iznad svog sedišta.
Zbog veoma ranog leta, odlučili smo da do Venecije idemo svojim autom i tamo ga parkiramo što nas je koštalo dodatnih 50 EUR za devet dana:
So far so good.
I koliko god nam je svejedno kojim prevoznikom idemo i kada moramo za let da ustanemo, mnogo više komplikujemo kada je odabir prenoćišta u pitanju.
OK, ja komplikujem! :)I tu se ne radi samo o lepom enterieru (mada sam ubeđena da vam loš enterier može pokvariti odmor) već i o činjenici da putujemo sa decom i da nam baš nije svejedno da li moramo da do plaže pešačimo nekoliko kilometara i da se svo četvoro guramo na jednom kauču.
Obično je moj prvi izbor AirBnBali se u ovom slučaju Booking pokazao kao bolji izbor tako da smo sva tri smeštaja rezervisali preko njih.
Da, dobro ste pročitali – tri!
Još jedna dobra opcija (pogotovo ako putujete van sezone) je pronalaženje prenoćišta na agriturismo.it gde će vas ujutru dočekati bogat italijanski doručak (uključen u cenu) a neki od njih nude i bazen i dečija igrališta u hladu maslina.
I da vas odmah razuverim – to da se seljakamo je bila najbolja odluka koju smo u poslednje vreme doneli. OK, to i lepljenje tapeta 🙂
Ne samo da smo na taj način videli (bukvalno) pola Sicilije, već su i devojčice bile oduševljene da menjamo lokaciju pa su tako u prvom smeštaju (bezuspešno) hvatale guštere, u drugom uživale u blagodetima doručka na terasi i Netflixu dok su se na trećoj lokaciji igrale na sopstvenoj terasi i jurile po kuhinji.
To znači da smo sleteli u Katanji, na samom aerodromu uzeli rent-a-car i prva dva dana bili u tom delu Sicilije. Odseli smo u kući smeštenoj u samom podnožju Etne, okruženoj vinogradima, maslinjacima i kaktusima. Do mora nam je trebalo dobrih pola sata vožnje autom ali smo zato dobili mali upogled u seoski život u ovom delu Sicilije, baškarili se po samo našoj kući i terasi napravljenoj od lokalnog crnog kamena, istraživali okolinu i za jedno popodne napustili taj raj (kako ga sam vlasnik posestva Davide zove) da bi se okupali. Nad plažom u tom delu Sicilije nismo baš bili oduševljeni jer je poprilično duvalo što je prouzrokovalo talase a na plaži je, uprkos relativno maloj poseti turista, bilo poprilično bučno. Zašto, pitate se vi?
Paaa zato što Italijani vole dobru zabavu i vole da se stalno nešto dešava. Pa su zato odlučili za live DJa,neprestano urlanje na mikrofon i igre na pesku od kojih nas je spaslo samo to da moramo da budemo uz decu i moj ne-diraj-me-na -odmoru-sam-i -treba-mi-mir mrki pogled.
Ako imate 20 i nešto godina, ovo je mesto za vas jer kažu da su svi ti barovi otvoreni do kasno u noć.
Posle naše idile i pomnog gledanja u Etnu ne bi li možda videli neke znake dima ili vatre :), ponovo smo krenuli na put.
Do Milazza na drugoj strani ostrva sa usputnom posetom Taormini.
Od svega što sam na Siciliji videla, Taormina me je jedino razočarala. Da ne bude nesporazuma – ovo jeste predivan gradić koji je smešten na samom vrhu brda odakle se prostire predivan pogled na obalu i more i kojeg krase uske uličice i amfiteatar. Ali zbog OGROMNOG broja turista u to doba godine i svih prodavnica i dizajnerskih imena Taormina je pre ostavila utisak dizajnerskog outleta ili tematskog parka za Amerikance i Engleze no ozbiljnog antičkog grada.
Zato smo mi hlad i mir potražili u parku koji je nekada arisokratiji služio za šetnju i odmor, pojeli po jedan gelatto, otišli do amfiteatra ( i za ulazak platili 15 EUR…po osobi) te se, brže-bolje, žičarom ponovo spustili do obale i krenuli dalje.
Ako vas put nanese u ove krajeve obavezno krenite žičarom do Taormine ali radije sačuvajte svoje vreme i novac za obilazak amfiteatra u Sirakuzi te obilazak obližnjeg Dionizijevog uva. Za ovu se pećinu vezuje nekoliko legendi, možda je najpoznatija ona koju je raspredao sam Caravaggio a po kojoj je tiran Dionizije I iz Sirakuze pećinu koristio kao zatvor za svoje političke oponente te, zbog izvanredne akustike ovog prostora, prisluškivao njihove razgovore. Po našoj legendi je ovde živeo džin Dionizije koji je voleo da peva 🙂
Ne zaboravite, proputovali smo ohoho km sa dva deteta – povremeno prekrojavanje činjenica, sitno podmićivanje i mnoogo pevanja, na slovo na slovo i ja vidim je bilo potpuno neophodno…i opravdano ako mene pitate 😉
Put nastavljamo sledeće nedelje…