Ok, pre nego što svi skočite, dozvolite da objasnim. ovo nije jedan od onih političkih objava gde svi (mislim i na Slovence a i celu ex-Yu) zajednički kukamo i uz kafu raspravljamo kako nas je Tito baš zeznuo što se odrekao Trsta. Da nije tako, o tome bi samo blago polemisali negde uz espresso a ovako moramo uz kafu, onu običnu tursku (sad Grci prevrću očima, znam).
Možda je Josip znao da ćemo u nekoj bliskoj budućnosti po farmerke odlaziti u obližnju Zaru a ne u Trst i da ćemo zlato kupovati kod teta Pandore a ne na Ponterossu te da ćemo espresso moći da naručimo bilo gde – po kafeterijama u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.
Ali zaboravio je jedan bitan detalj…ovo:
i ovo
pa i ovo
Ne,ne, zaista ne mislim da je Trst naš u geo-političkom smislu. Trst je naš zato što ga volimo, često ga posećujemo a, od kada sam proteklog vikenda shvatila da je krcat zanimljivim enterijerima, uverila sam se da je ovaj grad zaista naš 😉
Zato krenite samnom u jedan lagani giro.
Po dolasku u Trst, obično svoje guze parkiramo u prvu slobodnu stolicu u nekom od kafea na Piazza Unita i ne mrdamo…satima! A kako i ne bi kad, okruženi tako lepim građevinama, imate osećaj da kafu pijete u najboljem enterijeru u gradu. Plus – deca mogu da trčkaraju koliko im volja obzirom da nema saobraćaja.
Ali ukoliko želite da iskusite onaj stari šarm ispijanja kafe u Trst morati da produžite nekoliko koraka dalje – do Piazze Nicolo Tommaseo gde će vas čekati najstariji kafe u Trstu. Kafe, kao i sam trg, nosi naziv po vlasniku – trgovcu iz Padove koji je u Trst došao zbog posla i tu ostao te otvorio kafe koji je ubrzo postao it mesto tadašnjih umetnika i biznismena. Sedite i polako srčite svoju Illy kafu gledajući ornamente slikara Gatterie te se ogledajte u nekim od mnogobrojnih ogledala uvezenih iz Belgije.
Zatim pustite korak i prošetajte se do kanala te pređite Ponte Rosso – jedan od mostova koji je nekad zaista i bio crven te se rukujte sa James Joyceom i prihvatite njegov savet da obiđete jednu od najstarijih knjižara u gradu – Saba bookshop. Hej, valjda stari, dobri Irac zna gde se prodaju dobre knjige. Uostalom, proveo je dve godine svog života u ovom gradu.
Ali ako stvarno želite da upoznate grad, prošetajte se njegovim najstarijim delom – Cittavecchia i istražite njegove uske ulučice i zanimljive prodavnice. jedna od takvih je sigurno Blu di Prussia koju drže muž i žena.
On, majstor, drvodelja, ona restauratorka koje je spojila ljubav prema očuvanju starih stvari i zanata. Tako, kada uđete u njihovu prodavnicu, imate osećaj kao da ste u nekom drugom vremenu.
Dočeka vas opera na glas, nađete se okruženi raznoraznim zanimljivim sitnicama i raritetima. Vlasnica pažljivo bira šta će predstaviti i prodavati u svojoj prodavnici.
Izlazimo iz ove Twilight zone na svetlost dana i šetamo se do ulice Via Torino u kojoj su jedan do drugog nagurani zanimljivi kafići i restorani. Oslanjaju se jedan na drugog i kao da se stalno nadvikuju koji je od njih bolje uređen i sređen. A zanimljivih enetrfijera je u ovoj ulici zaista mnogo…suviše čak i za mene zato sam posetil dva najzanimljivija.
Dolomitiko koji u svom eklektičnom, zanimljivom ambijentu nudi dobre hamburgere, pice i pivo
te Draw njegova sušta umirena suprotnost – restoran koji nudi samo presnu hranu pa tako tu možete probati špagete od tikvica, krekere od cvekli i suncokretovih semenki te tartar sa lukom, kaprama i feferonima.
Enterijer oslikava ponudu na tanjiru – mnogo sirovog drveta, obnovljene stari stolovi i stolice, biljke koje u žičanim korpama vise sa plafona – u ovom restoranu se ništa ne baca! Zanimljivo je da je za uredjenje ovog restorana bio zadužen sam vlasnik i njegova žena.
Kada sam čula da je isti vlasnik dao novi izgled jaht klubu u obližnjoj marini morala sam da idem da pogledam. I nisam zažalila!
Pier je mesto gde možete da svoju prvi jutarnju kafu i svež kroasan pojedete na njihovoj terasi okruženoj na jednoj strani morem a na drugoj obrisima prelepih zgrada centra Trsta. Ukoliko ste za nešto ozbiljnije, siđite dole te pojedite neki riblji specijalitet okruženi mrežama koje sada služe kao dekoracij svetla. Sve u ovom prostoru vas navodi na to da ste negde pored mora – stočići napravljeni od užeta, mreže i maleni brodići raspoređeni svuda po prostoru.
ovde vas, dragi moji , ostavljam – da uživate u pogledu na naš i vaš Trst 😉
