Nastavljamo šetnju Valensijom. Ovog puta vas vodim u nekada zapušteni i napušteni deo ovog trećeg po veličini grada Španije – Russafu. Svaki će vam turistički vodič preporučiti da deo oko železničke stanice izbegavate u širokim krugovima. Jer prljavština, jer džeparoši, jer droga. Ali ako bi ih u Valensiji poslušali, grdno bi se prevarili i uskratili sebi zadovoljstvo da doživite onu pravu, neiskvarenu i neturističnu Valensiju.
Železničku stanicu obavezno obiđite, barem da se divite njenoj divnoj ArtNouveau unutrašnjosti. Ako dolazite u Valensiju na samo jedan dan ovo je dobro (i sigurno) mesto sa ostavite svoj prtljag i to za samo 3 evra za ceo dan.
Centar Valensije je odmah prekoputa ali vi mu okrenite leđa i prošetajte se do u ’60ih godinama prošlog veka izgrađene, nekada sive a sada šarene, pijace u Russafi.
Ponuda je možda nešto manja nego u njenoj ArtNouveau rođaci u starom jezgru mesta ali je i dalje veoma bogata.
Ovde ćete videti lokalce kako se guraju, razgovaraju i ogovaraju te onda sednu u neki od obližnjih kafića. A njih, kao i raznoraznih galerija, starinarnicama i vintage sprodavnica, u ovom delu ima na pretek.
Obavezno svratite u Dulche de Lesche Boutique Ruzafa i probajte quesada pasiega, neku vrstu španskog cheescaka, tu je i zanimljiv Ubik Cafe, neka vrsta kafića i knjižare a samo par ulica dalje je Vintage Russafa – mesto gde ćete ozbiljno razmisliti da li se isplati da kupite još jednu avionsku kartu kako bi na to sedište smestili lampu iz ’50ih 🙂
Ali ono što će vas najviše oduševiti je ta pueblo (seoska) atmosfera koja ovde vlada. U to smo se lično uverili kada smo odseli u AirBnBju koji je ovde smešten – nakon samo nekoliko dana sam i ja počela komšijama da vičem Ola i Adios u lokalnoj pekari i prodavnici.
A ako vam se ovakva ulična atmosfera sviđa i volite da uživate u besplatnoj umetnosti, posetite kranje severni deo Valensije – El Carmen koji je prepun zanimljivih grafita. Besplatan je i ulaz u Muzej lepih umetnosti koji je smešten u prelepoj katedrali a ako ste za nešto modernije svratite u IVAM – muzej moderne umetnosti koji može da parira onima u Parizu, Londonu i Barseloni.
Ali ne možete otići u Valensiju a da ne svratite do obale i provedete dan na suncu i vrućem pesku. Samo nekoliko stanica metroom i hop – eto vas na moru! Plaža je toliko dugačka i široka da se priča da , zbog vrelog peska u letnjim mesecima, jedva uspete da dođete bosi do vode.
Možete tu leškariti i šetati se pod palmama a možete i malo istražiti Cabanyal – bivšu ribarsku četvrt koju krase živopisne kućice i koju je samo upornost njenih stanovnika spasila od rušenja predviđenim zbog postavljanja novog, modernog turističkog kompleksa.
Iako je to sada zvanični deo grada često ćete čuti da stanovnici Cabanyala, kada odlaze u centar, kažu da idu u Valensiju. Svratite u Bodega LA Passcuala i probajte bocadillo – ogromne sendviče punjene omletom, kobasicom i slaninom ali ne zaboravite da napomenete da želite “pequeno” odnosno mali jer ćete u suprotnom dobiti celu veknu hleba!
Valensija krije mnogo velikih i malih zanimljivosti: to je mesto gde su zgotovili prvu paellu, mesto koje krije najužu zgradu u Evropi, mesto u kojem ćete se veoma brzo osećati kao kod kuće.
I svojoj nećete hteti tako brzo da se vratite 😉
