Decembar je veseo. Decembar je prazničan. Decembar je kreativan. Decembar ume da bude naporan. Ne gledajte me tako – naravno da volim svu tu novogodišnju euforiju  sa sve zanimljivim uradi sama projektima, ukrašavanjem, zavijanjem, kićenjem, kuvanjem… ali kada euforija popusti ostanete samo vi, nekoliko kila viška i vaš decembarski umor. Da, to je klinički dokazano stanje i, kada bi izraz potražili u nekom od medicinskih rečnika unutra bi stajala moja slika i datum: 27. decembar!

Zato sam morala negde da otputujem. Negde gde mogu brzo da stignem, malo se prošetam po centru grada, popijem kafu, naspavam se i brzo se vratim. I, gle čuda, baš takav grad nalazi se na dva sata vožnje – Grac!

Njegovo ime potiče od slovenačke reči „gradec“ i odnosi se na kulu tvrđave koja se izdiže iznad starog centra grada. Ali ne dopustite da vas izgled zavara – ovo jeste miran grad koji gotovo da daje utisak varošice ali je zapravo po veličini drugi grad  Austrije. Da ne pominjemo da je obližnji Tal rodno mesto Arnolda…, I’ll be back, Švarcenegera 😉

Centar grada je idealan za šetnju i do svih znamenitosti možete doći peške.U Kunsthausu, medju domaćinima poznat i kao „good alienu“,uvek možete naći neku zanimljivu izložbu.

Murinsel– veštačko ostrvo na reci Mur, 2003. osmislio je umetnik iz New Yorka Vito Acconci povodom proglašavanja Graza prestonicom kulture. Ostrvo se stanovnicima Graca toliko dopalo da je ovaj trenutni projekat postao stalna znamenitost grada.

Landhaus – mali delić Venecije sred Graza. Ovu zdanje je 1557. italijanski arhitekta Domenico dell’Allio sagradio po uzoru na jednu venecijansku palatu i tu smestio upravu pokrajine Stirije čiji je središte, pogodili ste, Graz.

I kada se malo osvrnete oko sebe, veoma brzo dobijete osećaj da ste ušetali u malo veću gingerbread kuću. Fasade su uredjene i svaka je neke druge boje, sve je čisto i uredno. Ukoliko ste vlasnik profila na Instagramu imaćete pune ruke posla! 😉

Kao i ako dođete u vreme novogodišnjih popusta. Interio, Flying Tiger, Scandinavian design house, COS samo su neka mesta koje vredi posetiti ako ništa drugo onda barem za inspiraciju.

Jedino što mi je u ovom gradu zafalilo je tempo. Radnje se zatvaraju već u sedam, na ulici nikada nema mnogo ljudi, austrijska tačnost i disciplina su se pobrinuli da se božićni štandovi sklone već odmah nakon Božića.

Moram priznati da je cilj ovog dvodnevnog putovanja bio odmor zato sam sebi ( i mom saputniku ;)) obećala da ovog puta neće biti ludačke jurnjave, „hvatanje“ vremena otvaranja muzeja, obijanje peta po galerijama i sve ono po čemu su moja putovanja obično poznata. Ne, ovog puta ćemo bez griže savesti jednostavno samo coolirati, duuugo ispijati kafu i još duuže spavati.

A pri svemu tome će nam, kao i uvek, pomoći dobar odabir lokacije. Bilo da je reč o nekom AirBNBju, malom hostelu ili punokrvnom hotelu važno je da odaberemo onaj u kojem ćemo se osećati prijatno i koji nam neće ostaviti onaj black out u uspomeni na putovanje. Znate ono kada ste se odlično negde proveli, videli sve što ste želeli da vidite ali nikako ne možete da se setite gde i kako ste spavali jer ste to jednostavno blokirali iz sećanja i sada je tamo samo jedna crna rupa.

Hotel Wiesler je bio svetla tačka našeg boravka u Grazu i sušta suprotnost toj „crnoj rupi“. Sagrađen još davne 1909. godine ovaj hotel pruža osećaj nekada glamuroznog vremena ali na potpuno nov i moderan način. Naime, zdanje koje je nekada Karl Wiesler vizionarski sagradio združeći pet manjih pansiona je sada u potpunosti renoviran i pruža ugođaj koji očekujete od najboljih, savremenih hotela – prostrane sobe, walk-in tuševe, odlične krevete i moderan nameštaj.

Ono što se, na sreću, nije promenilo su visoki plafoni, ogromni prozori koji pružaju pogled na krovove kuća starog centra grada, dugački hodnici, vijugave stepenice. Ovde svaka cigla imaju svoju priču i to kakvu!

Neke bi mogle da vam ispričaju kako je tu bilo po završetku drugog svetskog rata kada je hotel pretvoren u kasarnu britanske vojke. Druge da vam kažu šta je sve ( a možda bi kraće bilo šta nije) Mick Jagger radio u suitu ili za šta se, u privatnosti svoje sobe, molio Dalaj Lama.

A onda smo došli nas dvoje, super se naspavali u udobnim krevetima i bez dečijeg alarma, pojeli odličan doručak u restoranu Speisesaalkoji se nalazi u lobiju hotela a uveče se dobro preznojili…u njihovoj sauni.

Ne znam na šta ste vi pomislili ali ja znam šta sam nakon samo dva dana provedenih ovde sebi rekla: I’ll be back! 😉

 

Liked it? Take a second to support Irena on Patreon!