Ok, nije baš vila. Zapravo jeste ali samo jedan njen deo. I nije porodična vila, već, baš kako u naslovu piše – vila za porodicu.
Jer ovo nije jedna od onih nekretnina koju ste imali sreću da nasledite od bake ili ste dobili pismo u kojem vas obaveštavaju da vam je (bog da mu dušu prosti) umro ujak i baš vama ostavio porodičnu vilu.
Ali jeste jedna od onih priča kada su dvoje veoma vrednih i marljivih ljudi jednog vikenda šetali sa svoje dvoje male dece i videli staru vilu u kojoj su poželeli da stvore dom.
U ovom delu priču bi, obično, uletela neka vila i od starog prizemnog dela kuće sa veoma nezgodnim i nefunkcionalnim rasporedom, napravila prelepe, svetle i prostrane prostorije.
Vila nije došla ali smo uleteli Dejan i ja.
Za potrebe ove priče možete da nas zamislite kao ogromnog džina koji voli preciznost i nervira ga kada mu se mere ne poklapaju i šumskog gnoma kojeg smaraju mere a oduševljavaju boje i teksture.
I znam šta ćete prvo pomisliti, isto ono što sam pomislila i ja: pa to je vila, ko da je problem da učiniš da jedna vila izgleda dobro. Tu ima mesta koliko oćeš!
Stvarnost je, za razliku od bajki, uvek drugačija: mnogo vrata, ne baš funkcionalan raspored prostorija, nepovezanost kuhinje, trpezarije i dnevne. Promena namena nekih prostorija.
I kvadratura od 87 m2 u kojoj je trebalo smestiti sve potrebe mlade, četvoročlane porodice.
Inspiraciju za enterijer dobila sam u eksterijeru. Odlučila sam da pratim oble linije velikih, postojećih prozora i da ih prenesem i u unutrašnjost.
Zato su, umesto zidova, nastali lukovi koji iz trpezarije pružaju pogled sve do dnevne sobe. Krive linije ogledaju se i na kuhinjskom pultu, trpezarijskom stolu, pa čak i ručkama na, za ovaj prostor osmišljenoj, kuhinji.
Prednosti stare kuće je, što nudi mogućnost postavljanja kamina, a isto tako visoki plafoni nude mogućnost da taj isti kamin postane glavna atrakcija dnevne sobe. Kako vlasnici vole da ugoste, trebalo je smisliti gde smestiti sve te goste pa smo se zato poslužili trikovima. Klupa koja je istovremeno i mesto za (brzinsko) odlaganje igračaka i sitnica baš tik pre nego da ti gosti dodju. Trpezarijski sto koji se razvlači u sto za osmoro, kuhinjski pult koji može da služi i kao šank.
Kako u dnevno – kuhinjskom delu nema mesta za ormane, a nismo želeli da opterećujemo hodnik, svo mesto za odlaganje stvari moralo je da bude smešteno u spavaću i dečiju sobu.
Kupatilo je, takodje, moralo da podnese mnogo zahteva i elemenata pa je zato i prošlo kroz nekoliko verzija dok nije dobilo svoj konačan oblik.
Kako vlasnici vole drvo i povezanost sa prirodom, drvo je materijal koji je korišćen za sve po meri izradjene elemente u stanu a pločice u zelenoj boji oslikavaju zelenilo koje vilu okružuje.
I eto, nije baš da smo samo mahnuli štapićem i od stare vile napravili novu kuću, ali se nadamo da smo uspeli da ovoj četvoročlanoj porodici omogućimo život u modernoj bajci.
