Kažu da je prvi utisak najvažniji.
I da ga je teško popraviti.
PRVI UTISAK SE TEŠKO POPRAVLJA: HODNIK KAO STISAK RUKE
Možete kasnije biti najveći car ali, ukoliko niste stisnuli nekom ruku i pogledali ga u oči tokom upoznavanja (hajde da se pravimo, da je to sve još uvek dozvoljeno), otvorili vrata ženi koja jednom rukom gura kolica sa bebom a drugom drži terible two malu osobu, rekli komšiji dobar dan i prodavačici doviđenja, mala je verovatnoća da kasnije nećete izgledati kao totalno nezainteresovana osoba.
Da ne kažem, kreten.
Predsoblje, hodnik tj bilo koji deo prostorije u kojem se prvo nađete kada uđete kod nekog u stan/kuću predstavlja taj prvi stisak ruke i pogled prilikom upoznavanja.
A, kao što prethodnoh napomenuh, bolje bi bilo da je on topao i prijatan.
Ulazak u ovaj stan je bio sve samo ne to. Ok, sobe koje su dalje sledile jesu imale predivan parket, bile ok veličine i pružale dovoljno svetla ali, oh zaboga, trebalo je prvo proći kroz ovaj hodnik.
Plastika po podu i zidovima, izanđala ulazna vrata i žute mrlje po plafonu.
E sad, koliko god da je prvi utisak važan, ne možete baš sve uložiti u njega. Drugim rečima, ne želite da sav svoj budžet za renoviranje uložite u kupovinu preskupe komode za vaš hodnik i onda gostima poslužite kafu u dnevnoj sobi bez poda i nameštaja.
Zato sam ja odlučila da većinu sredstava uložim u dobar parket, sama okrečim zidove i obojim ulazna vrata i ovu plastičnu lamperiju.
Mislim da su ova poslednja dva koraka zaista transformisala hodnik jer moji gosti obično pre pohvale boju lamperije, nego što pogledaju u kvalitetan parket.
Za lamperiju sam koristila istu onu farbu kojom sam obojila i radijatore samo da sam, u ovom slučaju, mešala plavu i crnu kako bi dobila nijansu tirkizne.
CRNA ULAZNA VRATA – ZAŠTITA OD RADOZNALIH KOMŠIJA I POŠTARA
Oduvek sam htela da imam zift crna ulazna vrata. Znate ono penjete se, jedna za drugim se ređaju bela vrata a onda naiđete na crna!
Sigurno bi se zapitali ko tu živi. Ili bi ih zaobilazili u širokom krugu. U svakom slučaju ostavila bi utisak.
A i novogodišnji venčići izgledaju bolje na tamnim vratima, da se ne lažemo.
Ali kada je lamperija zasijala (to je tačan termin jer ova boja na ovom materijalu ima poseban sjaj) u svom punom sjaju, shvatila sam da bi crna ipak bila prejaka. Zato sam preostalu crnu kanticu boje pomešala sa belom i obojila vrata u tamno sivu.
I dalje dovoljno dobra boja da otera sve dosadne komšije i ponekog poštara.
OGLEDALO, CIPELARNIK I 20 PARI SAKRIVENIH GUMENIH ČIZAMA
Nisam želela da hodnik opterećujem plakarom – kad skrenete i slučajno se sudarite sa nekim, priželjkujete više nekog prijatnog tipa a ne šifonjer.
Zato kod mene u stanu šifonjera nema (možete ovo uzeti u bukvalnom i prenesenom značenju). Ali nam svima nam treba mesto gde ćemo ostaviti ključeve, sesti i izuti se (za nas „starije“, oni mlađi mogu stolicu ili neku slični klupicu da koriste čisto u Instagramerske namere) i možda se ponekad i pogledati u ogledalo da ne bi u prodavnicu otišli sa ćerkinom krunom na glavi.
True story.
Lagani tepihčić ili staza koja se lahko pere čuva vaš pod od mnogobrojnih gostiju a ovaj Hemnes cipelarnik čuva 20 parih neobuvenih Valentino cipela.
Ahaaaaa, pre 20 pari gumenih čizama, patika svih boja i veličina i neke poluraspale papuče. Ali vaši gosti to ne znaju zato što je sav obućarski inventar uredno sakriven od radoznalih pogleda.
Uvek možete izbaciti taj jedan impresivan par za fotkanje. Ili, ukoliko se odlučite da ih, sa sve krunom, prošetate do prodavnice, komšijsko ogovaranje kasnije.
Niste zaboravili, zar ne? Prvi utisak je najvažniji.
